Tražite svoju radost u Isusu

Samoljublje je neodvojivo povezano sa samoodobravanjem. Ako nas osećanje samodovoljnosti ispunjava zadovoljstvom, nećemo biti zadovoljni ako je drugi ljudi ne primete i ne pohvale nas zbog toga.

U skladu sa tim je Isusov opis književnika i fariseja iz Mateja 23:5: „ Sva svoja dela čine da bi ih ljudi videli.”

Radi se o ironiji. Zar ne biste očekivali da samodovoljnost oslobodi ponosnu osobu koju karakteriše od potrebe da je drugi doživljavaju kao bitnu? To je ono što dovoljnost znači. Ali očigledno je da postoji praznina u ovoj takozvanoj samodovoljnosti.

Ljudi nisu stvoreni da bi zadovoljili sebe ili da bi se oslanjali na sebe. Čovek nikada ne može biti samodovoljan. Mi nismo Bog. Mi smo po Božijem obličju. A ono što nas čini po obličju Boga nije naša samodovoljnost. Mi smo senke i odjeci. Dakle, uvek će postojati praznina u duši koja se bori da nađe zadovoljstvo koristeći sopstvene resurse.

Ova isprazna žudnja za pohvalom drugih ukazuje nam na krah ponosa i na odsustvo vere u Božju konstantnu blagodat. Isus je video užasne posledice ove težnje na ljudsku slavu. On je to i imenovao u Jovanu 5:44: „Vi veličate jedan drugoga, a ne trudite se da zadobijete slavu od jedinoga Boga. Kako ćete onda verovati meni?“ Odgovor je da ne možete. Težnja za dobijanjem slave od drugih ljudi čini veru nemogućom. Zašto?

Jer vera skreće pogled od sebe ka Bogu. Vera znači biti zadovoljan svime što je Bog za nas u Isusu. A ako želite da zadovoljite svoju potrebu za pohvalom drugih ljudi, odvratićete se od Isusa. On nije takav. On živi za slavu svog Oca. I poziva i nas da učinimo isto.

Ali, ako biste se okrenuli od sebe kao od izvora zadovoljstva (pokajanje) i došli Isusu radi uživanja u svemu što je Bog za nas u njemu (vera), onda bi prazna težnja za odobravanjem drugih bila zamenjena puninom – onim što Isus naziva „izvorom vode života” koji donosi “život večni” (Jovan 4:14).

Ova dnevna pobožnost je odlomak sa 92. strane dela “Buduća blagodat.”