I oni koji pogreše imaju budućnost

Kad su se Izrailjci uplašili, pokajali od svog greha i zatražili da im Samuilo dâ cara kako bi bili kao i svi ostali narodi, stigla je dobra vest: „Ne bojte se; vi ste učinili  sve ovo zlo“. Vidite li vi kako to naopako zvuči − kako to divno naopako zvuči? Očekivali bismo da kaže: „Bojte se, jer ste učinili sve ovo zlo“. To je dobar razlog za strah: učinili ste veliko zlo jer ste zatražili da imate drugog kralja osim Boga! Ali Samuilo nije rekao tako. „ Ne bojte se; vi ste učinili  sve ovo zlo“.

Nastavio je: „Ali ne odstupajte od Gospoda, nego služite Gospodu svim srcem svojim. Ne odstupajte; jer biste pošli za ništavim stvarima, koje ne pomažu, niti izbavljaju, jer su ništave“.

Ovo je evanđelje: Iako ste mnogo zgrešili i pokazali strašno nepoštovanje prema Gospodu, iako sada imate cara, što je grešna želja, i iako se taj greh i njegove bolne posledice koje će tek uslediti ne mogu poništiti, ipak ima budućnosti i nade. Tu je milost.

Ne bojte se! Ne bojte se!

U sledećem stihu,  u 1. Samuilovoj 12:22,  vidimo osnovu i temelj evanđelja. Zašto ne treba da se plaše, iako su učinili sve to zlo? „Jer Gospod neće ostaviti narod svoj radi velikog imena svog; jer Gospodu bi volja da vas učini svojim narodom.“ Temelj evanđelja je to što Bog čuva svoje ime. Da li ste čuli? Ne bojte se, iako ste zgrešili, „ Gospod neće ostaviti narod svoj radi velikog imena svog“. Ovo bi u nama trebalo da izazove dve stvari: poniznost srca i srećnu ushićenost. Poniznost zato što temelj našeg spasenja nije naša vrednost, a ushićenost jer je naše spasenje sigurno koliko i Božja vernost sopstvenom imenu. Ne može sigurnije od toga.