Bože, dodirni naše srce

Razmislimo samo šta se u ovom stihu kaže. Bog ih je dotakao. Ne žena. Ne dete. Ne roditelj. Ne savetnik. Već Bog. Bog ih je dotakao.

Onaj koji ima neizmernu moć u svemiru. Onaj koji ima bezgranični autoritet, beskrajnu mudrost, ljubav, dobrotu, čistotu i pravednost. Baš on im je dotakao srce.

Kako bi nešto veliko kao Jupiter dotaklo ivicu molekula, a kamoli dospelo do njegovog jezgra?

Božji dodir je neverovatan ne samo zato što je to dodir samog Boga, već i zato što je dodir. To je pravo povezivanje. Divno je što je u to uključeno srce. Divno je što je u to uključen Bog. I divno je što je reč o pravom dodiru

Hrabrim muškarcima nije data samo reč. Nisu bili jednostavno pokošeni božanskim uticajem. Bog ih nije samo video i poznavao. Bog se bezgranično ponizio i dotakao njihovo srce. Toliko je bio blizu. I taj čin ih nije ubio.

Volim taj dodir. Želim ga sve više. Za sebe i za sve vas. Molim se da me Bog iznova dotakne svojom slavom i za svoju slavu. Molim se da nas sve dotakne.

Da mi je samo dodir Božji! Ako i dođe s vatrom, neka bude tako. Ako dođe s vodom, neka bude tako. Ako dođe s vetrom, neka dođe, o, Bože. Ako dođe s munjom i gromom, poklonićemo mu se.

Gospode, dođi. Dođi nam blizu. Spali, natopi, oduvaj i zagrmi. Ili dođi kao tih i tanak glas. Dođi, dodirni naše srce.