Poslednje poglavlje Mateja je kao prozor kroz koji se vidi izlazak sunca slave vaskrslog Hrista. Kroz njega možete videti barem tri zaista velika vrha u planinskom vencu Hristovog karaktera: vrh njegove moći, vrh njegove dobrote i blagosti i vrh njegove posvećenosti cilju.
Njemu pripada sva vlast, to jest pravo i moć da čini ono što mu je po volji. I on tu moć korisiti da ispuni svoju nepromenjivu svrhu – da sve narode učini svojim učenicima. I sve vreme je dobar i blag prema nama i obećava nam da će biti sa nama do kraja.
U dubini duše, svi znamo: da bi vaskrsli Hrist ispunio našu želju da se divimo veličini, on mora da bude veličanstven. Veličanstven u svojoj sili. Veličanstven u svojoj dobroti i blagosti. Veličanstven u posvećenosti svome cilju. Ljudi koji žive bez cilja ne pobuđuju naše divljenje. A još manje oni koji u životu imaju sebične i štetne ciljeve. Mi čeznemo da vidimo i upoznamo osobu čija je moć neograničena, dobrota puna blagostii i cilj određen i postojan.
Romanopisci, pesnici, i ljudi koj prave filmove ili pišu za TV s vremena na vreme stvore u mašti lik približno takve osobe. Ali oni time ne mogu da utaže našu čežnju za obožavanjem, kao što ni ovomesečni časopis Nacionalna Geografija ne može da utaži moju čežnju da uživo vidim Veliki Kanjon.
Nama je neophodna stvarna osoba. Moramo da vidimo Original sve moći, sve dobrote i potpune posvećenosti cilju. Moramo da upoznamo i obožavamo vaskrslog Hrista.