Nepokolebljivo srećan Bog

„Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće!“ (Psalam 115:3). Prema tome, on nije frustriran. On se raduje svim svojim delima kada o njima razmišlja kao o bojama veličanstvenog mozaika istorije iskupljenja. On je nepokolebljivo srećan Bog.

Njegova sreća jeste radost koju nosi u samom sebi. Pre stvaranja radovao se slici svoje slave u licu svoga Sina – njegovog voljenog Sina, koji mu omilje (Matej 3:17). Potom je Božija slava „izašla u javnost“ pri činu stvaranja i iskupljenja.

Ta dela raduju Božije srce zato što odražavaju njegovu slavu. „Nebesa pričaju o slavi Božijoj,nebo objavljuje delo ruku njegovih. (Psalam 19:1). „Nek doveka bude slava Gospodnja! Nek delima svojim raduje se Gospod!” (Psalam 104:31)On sve čini da bi očuvao i pokazao tu slavu, jer se tome njegova duša raduje.

Sva Božija dela dostižu vrhunac u slavljenju njegovog iskupljenog naroda. „Slavite ga zbog njegovih silnih dela, slavite ga zbog njegove silne veličine! (Psalam 150:2). Vrhunac njegove sreće jeste radost koju prima iz odjeka svoje izvrsnosti u slavljenju svetih. „Ne zadivljuje se snagom konja, ne oduševljava se bedrima junaka Gospodu su mili ti što ga se boje, oni što se nadaju milosti njegovoj!” (Psalam 147:10-11).

To slavljenje jeste izražavanje naše lične radosti u Bogu. Prema tome, Božije traženje našeg slavljenja i naše traženje zadovoljstva u njemu jesu isto traženje. To je veliko evanđelje! To je temelj hrišćanskog hedonizma.

Ali naše slavljenje nije samo radost Bogu, kao odraz njegove veličine; ono je takođe vrhunac naše radosti. Slavljenje je ispunjenje radosti koju imamo u gledanju Božije veličine i uživanju u njoj.

Stoga, Božija želja za našim slavljenjem i naša želja za zadovoljstvom u njemu jesu ista želja. To je veliki ishod evanđelja slave u milosti Boga u Hristu!