Isus zna one koji su njegovi. Kakvo je to znanje?
Stih Jovan 10,3 je gotovo paralelan sa stihom Jovan 10,27. On glasi: „Ovce slušaju njegov glas, i svoje ovce zove po imenu i izvodi ih“.
Stoga, kad Isus kaže: „Poznajem ih“, to znači da ih u najmanju ruku zna po imenu, to jest, poznaje ih individualno i intimno. One nisu nepoznate, zagubljene u mnoštvu drugih u stadu.
Jovan 10,14-15 nam daje još jedan uvid: „Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene. Kao što Otac poznaje mene i ja poznajem Oca, i polažem svoj život za ovce“.
Postoji sličnost između načina na koji Isus poznaje svog Oca na nebu i načina na koji poznaje svoje ovce. Isus u Ocu vidi sebe, a sebe vidi i u svojim učenicima.
Isus donekle u svojim učenicima prepoznaje sopstveni karakter. Vidi svoj žig na ovcama i zbog toga su mu drage.
On je kao muž koji čeka svoju ženu na aerodromu i posmatra svaku osobu koja se iskrca iz aviona. Kad se ona pojavi, on je zna, prepoznaje njene crte lica, a u njenim očima vidi srećan odraz sopstvene ljubavi. Uživa u njoj i samo njoj prilazi da je zagrli.
Apostol Pavle to ovako kaže: „Ipak stoji čvrsti temelj Božiji koji ima ovaj pečat: »Poznao je Gospod koji su njegovi«“ (2. Timoteju 2,19).
Stalno treba naglašavati koliko veliku privilegiju imamo da nas Božji Sin zna lično, intimno i da nas toliko voli. To je dragoceni dar za celo njegovo stado, koji sadrži duboko, lično zajedništvo, ljubav i obećanje večnog života.
