Ovaj stih kaže da je Hristos u stanju da sasvim spase – zauvek – pošto uvek živi da se moli za nas. Drugim rečima, on ne bi mogao da nas spase zauvek da se nije zauvek molio za nas.
To znači da je naše spasenje sigurno onoliko koliko je trajno Hristovo sveštenstvo. Zato nam je bio potreban sveštenik mnogo veći od bilo kog ljudskog sveštenika. Hristovo božanstvo i njegovo vaskrsenje iz mrtvih obezbeđuju nam njegovo trajno sveštenstvo.
To znači da ne treba da govorimo o svom spasenju u nepromenljivim terminima onako kako to često činimo – kao da sam ja jednom učinio nešto u činu odluke, a Hristos je uradio nešto jednom kada je umro i vaskrsao, i to je sve. To nije sve.
Baš ovog dana bivam spasen večnim Isusovim posredovanjem na nebu. Isus se moli za nas i to je od suštinskog značaja za naše spasenje.
Mi smo zauvek spaseni Isusovim večnim molitvama (Rimljanima 8:34) i njegovim posredovanjem (1. Jovanova 2:1) na nebu kao našeg Prvosveštenika. On se moli za nas i njegove molitve su uslišane jer se savršeno moli na temelju svoje savršene žrtve.
