Razlog zbog čega postoji toliko problema u braku nije to što muževi i žene traže svoje zadovoljstvo, već što ga ne traže u zadovoljstvu svojih supružnika. Biblijska zapovest upućena muževima i ženama je da traže sopstvenu radost u radosti svog supružnika.
Ne postoji biblijski odlomak koji sadrži više hedonizma od onoga o braku u Efescima 5:25-30. Muževima je rečeno da vole svoje žene kao što je Hristos voleo crkvu.
Kako je Hristos voleo crkvu? Stih 25 kaže da je „sebe predao za nju“. Zašto? Stih 26 kaže „da je posveti“ i očisti. Ali zašto je hteo to da uradi? Stih 27 nam daje odgovor: „Da pred sebe postavi slavnu Crkvu!“
Aha! Zapazite ovo: „Umesto radosti koja je bila pred njim, podneo [je] krst“ (Jevrejima 12:2). O kakvoj se radosti radi? O radosti braka sa svojom nevestom, crkvom. To je radost što pred sobom postavlja slavnu crkvu kupljenu krvlju.
Isus ne želi da ima prljavu i nesvetu ženu. Stoga je bio voljan da umre da bi posvetio i očistio svoju zaručnicu da bi pred sobom mogao da postavi svoju ženu kao „slavnu“. Želju svog srca stekao je time što se predao u stradanju za dobrobit svoje neveste.
Zatim Pavle ovo primenjuje na muževe u stihovima 28-30: „Tako i muževi treba da vole svoje žene kao svoje telo. Ko voli svoju ženu, samoga sebe voli. Jer, niko nikad nije zamrzeo svoje telo, nego ga hrani i neguje, baš kao i Hristos crkvu – jer mi smo udovi njegovog tela“.
Isus je rekao muževima i ženama – a i svima ostalima – sledeće: „Voli svoga bližnjega kao samoga sebe“ (Matej 22:39). Brak je izvanredno mesto gde se ovo može primeniti. Nije samo „kao“ što volite sebe. Nego vi volite sebe. Kada volite osobu sa kojom vas je Bog učinio jednim telom, vi volite sebe. To jest, vaša najveća radost nalazi se u traženju najveće radosti za vašeg supružnika.
Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige „Čežnja za Bogom“ („Desiring God“), str. 205-206
