Svrha blagostanja

Postoje tri vrste mogućnosti kako se može živeti sa materijalnim stvarima: 1) možete ukrasti da biste ih stekli; 2) možete raditi da biste ih stekli; 3. ili možete raditi da biste stekli, da biste mogli da dajete.

Mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani žive po drugoj mogućnosti. Mi veličamo rad više nego krađu i lenčarenje, i smatramo da smo ispravno postupili ako smo odbacili krađu i lenčarenje, i posvetili smo se poštenom radu za poštenu platu. To nije ništa loše. Rad je bolji od krađe i lenčarenja. Ali to nije ono na šta nas apostol poziva.

Skoro sve snage našeg društva podstiču nas da živimo po drugoj mogućnosti: raditi da bismo stekli. Ali Biblija nas nemilosrdno gura prema trećoj mogućnosti: raditi da bismo mogli da dajemo. „Bog može na vas da izlije obilje svake milosti, da u svemu uvek imate svega dovoljno za sebe i još da vam preostane za svako dobro delo“ (Druga Korinćanima 9:8).

Zašto nas Bog blagoslilja izobiljem? Da možemo da imamo dovoljno za život, a zatim da ostatak iskoristimo za raznovrsna dobra dela koja ublažavaju duhovnu i fizičku bedu – privremenu i večnu patnju. Ima dovoljno za nas, a za druge je to izobilje.

Ne radi se o tome koliko neko zarađuje. Velika industrija i velike plate su činjenica našeg vremena, i to nije nužno greh. Greh je kada počnemo da se obmanjujemo smatrajući da velika plata mora da prati i raskošan način života.

Bog nas je stvorio da budemo provodnici njegove milosti. Opasnost se nalazi u tome kada razmišljamo da dovodna cev treba da bude obložena zlatom. Nema potrebe. Poslužiće i bakar. Bakar može drugima da donese neverovatna bogatstva. I u samom procesu tog davanja uživamo najveći blagoslov (Dela 20:35).