Kad razum služi neposlušnosti

Ovo nisam očekivao da ću videti u poslovici. Mislio bih da pre treba da glasi „Kukavica govori: Lav je napolju; nasred ulice poginuo bih“. Ali ona kaže „lenjivac”, a ne „kukavica“. Dakle, osećanje koje ovde upravlja ponašanjem jeste lenjost, a ne strah.

Ali kakve veze lenjost ima s opasnošću od lava na ulici? Ne govorimo baš često: „Ovaj čovek je previše lenj da obavi taj i taj posao, jer je napolju lav“.

Poenta je u tome da lenjivac izmišlja okolnosti kako ne bi obavio svoj posao, skrećući tako pažnju sa svoje lenjosti na opasnost od lavova. Niko ga neće opravdati ako ceo dan ostane kod kuće zato što je lenj. Ali možda će mu progledati kroz prste ako je na ulici lav.

Duboki biblijski uvid koji ovde treba da naučimo je da srce koristi um kako bi opravdalo ono što hoće. To jest, naše najdublje želje prethodne racionalnom funkcionisanju uma i utiču na njega da opaža i razmišlja tako da učini želje ispravnim, čak i kad nisu takve.

To lenjivac radi. On želi da ostane kod kuće i ne radi, ali nema dobrog razloga da ostane kod kuće. Šta onda čini? Da li nadvladava svoju lošu želju, lenjost? Ne, on koristi um da stvori nerealne okolnosti kako bi opravdao svoju želju.

Isus je rekao: „Svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više nego svetlost, jer dela njihova behu zla“ (Jovan 3:19). Volimo tamu jer tada možemo da nastavimo da radimo šta hoćemo, a da nas ne otkriju. U takvim uslovima, um postaje fabrika tame  − izvor poluistina, dvosmislenosti, sofizama, vrdanja i laži − bilo čega, samo da zle želje srca ne bi bile otkrivene i uništene.

Imajmo to na umu i pamet u glavu.