Bog odgovara na molitve grešnika, ne savršenih ljudi. Ako to ne shvatimo i ako nismo usredsređeni na krst, možemo postati potpuno paralisani u molitvi.
To mogu da dokažem na osnovu brojnih starozavetnih tekstova u kojima Bog čuje vapaje svog grešnog naroda, čiji su ih gresi i doveli u nevolju zbog koje plaču za izbavljenjem (na primer, Psalam 38:4, 15; 40:12-13; 107:11-13). Ali ovde ću govoriti o stihu u Luki 11, koji to pokazuje na dva načina:
U ovoj verziji Očenaša (Luka 11:2-4), Isus kaže: „Kad se molite, govoite…“ i onda u 4. stihu dodaje i ovu molbu: „…i oprosti nam naše grehe“. Dakle, ako početak molitve povežemo sa sredinom, on onda zapravo kaže: „Kad se molite, govorite… oprosti nam naše grehe“.
Mislim da ovo znači da ta molba treba da bude deo naše molitve isto koliko i „neka se sveti ime tvoje“, što opet znači da Isus pretpostavlja da treba da tražimo oproštaj bukvalno svaki put kad se molimo.
Drugim rečima, mi smo uvek grešnici. Ništa što činimo nije savršeno. Kao što je Martin Luter na samrtnoj postelji rekao: „Mi smo prosjaci. Ovo je istina“. Čak i ako smo pre molitve dostigli izvesni stepen poslušnosti, Gospodu uvek prilazimo kao grešnici − svi mi. A Bog ne odbacuje molitve grešnika kada se ovako mole.
Drugo mesto na kome ovo vidimo nalazimo u Luki 11:13: „Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole!“
Isus svoje učenike naziva „zlima“. Prilično jaka reč. A pritom nije smatrao da više nisu u zajednici s njim. Nije mislio da će njihove molitve biti neuslišene.
On time kaže da će, sve dok ovo palo doba traje, čak i njegovi učenici naginjati zlu, što će kvariti sve što rade, ali ih neće sprečiti da učine onoliko dobra koliko se budu oslanjali na njegovu milost i moć.
Istovremeno smo zli i otkupljeni. Postepeno nadvladavamo naše zlo silom Svetog Duha, ali naša urođena pokvarenost nije potpuno nestala nakon obraćenja.
Mi smo grešnici i prosjaci. I ako uočimo taj greh, ako ga se odreknemo, ako se borimo protiv njega i držimo Hristovog krsta kao naše nade, onda će nas Bog čuti i uslišiće nam molitve.
