Kako da tražimo oproštaj

Sećam se da je jedan od mojih profesora na bogosloviji rekao da ćemo nečiju teologiju najbolje ispitati tako što ćemo videti kako ona utiče na naše molitve.

Odmah sam shvatio da je to tačno zbog onoga što mi se dešavalo u životu. Noel i ja smo se upravo bili venčali i obično smo se svako veče zajedno molili. Primetio sam da bi se, u periodima kad bih pohađao predavanja koja su na najdubljem nivou formirala moju teologiju, i moje molitve dramatično menjale.

U to vreme, verovatno najznačajnija promena koju sam želeo da napravim bila je da se Bogu za nešto molim na temelju njegove slave. Započinjao bih molitvu sa „Nek se sveti tvoje ime“ i završavao je sa „u Isusuvo ime“: to je značilo da je slava Božjeg imena bila cilj i temelj svega za šta se molim.

A kakvu sam tek snagu zadobio kad sam shvatio da molitva za oproštaj ne treba da bude tek poziv Bogu da bude milostiv, već i apel na njegovu pravdu tako što ćemo priznati značaj poslušnosti njegovog Sina. Bog je veran i pravedan i oprostiće nam grehe (1. Jovanova 1:9).

Osnova za sav oproštaj greha je u Novom zavetu otkrivena jasnije nego u Starom, ali ta osnova − tačnije, Božja privrženost sopstvenom imenu − nije se menjala.

Pavle nas uči da je Hristova smrt pokazala Božju pravednost u praštanju greha i potvrdila Božju pravdu tako što je opravdala grešne koji računaju na Isusa, a ne na sebe (Rimljanima 3:25-26).

Drugim rečima, Hristos je jednom zauvek umro kako bi očistio Božje ime u onome što liči na veliku grešku pravde, a to je oslobađanje krivih grešnika jednostavno u Isusovo ime. Ali Isus je umro tako da je praštanje „u Isusovo ime“ isto kao i praštanje „radi Božjeg imena“. Nema greške u pravdi. Božje ime, njegova pravednost i pravda se potvrđuju u samom činu omogućavanja takve žrtve koja odaje čast Bogu.

Kao što je Isus u svojim poslednjim časovima rekao, „moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me od ovoga časa; ne, zbog ovoga sam došao do ovoga časa. Oče, proslavi svoje ime“ (Jovan 12:27-28). Upravo to je i uradio − da bi bio sam pravedan i da bi, ujedno, opravdao one koji veruju u njega (Rimljanima 3:26).