Dnevno čitanje

Opasan motiv

„…ili ko mu je [Bogu] nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove“. (Rimljanima 11:35-36)

Kad je reč o poslušnosti, zahvalnost je opasan motiv. Ponekad je iskazujemo kao dužnici. Na primer: „Vidi koliko je Bog učinio za tebe. Zar ne bi iz zahvalnosti trebalo da mu vratiš nekako?“ Ili: „Za sve što jesi i što imaš zaslužan je Bog. Šta si učinio za njega zauzvrat?“

Ovakva motivacija mi je problematična iz tri razloga.

Prvo, nemoguće je uzvratiti Bogu za svu milost koju nam je pružio. O tome nema ni govora, jer Rimljanima 11:35-36 kaže: „Ko mu je [Bogu] nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? [Odgovor: Niko!] Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove“. Ne možemo da mu uzvratimo jer on već poseduje sve što bismo mogli da mu damo − pa i sav naš trud.

Drugo, čak i kad bismo uspeli da mu vratimo za svu milost koju nam je dao, time bismo samo pretvorili milost u poslovnu transakciju. Kad bismo mogli da mu uzvratimo, to onda ne bi bila milost. Ako neko hoće da vam pokaže da vas voli tako što će vas pozvati na večeru, a vi toj osobi posle večere kažete da ćete joj uzvratiti tako što ćete vi nju pozvati sledeće nedelje na večeru, onda poništavate njenu milost i pretvarate je u trgovinu. Bog ne voli da se njegova milost poništava. On želi da se ona proslavlja (Efescima 1:6, 12, 14).

Treće, ako nam zahvalnost bude motiv za poslušnost, onda se dešava da previdimo ključni značaj verovanja u buduću Božju milost. Kad smo zahvalni, to znači da se sećamo ranije milosti i zadovoljni smo zbog njih.Vera se nada milosti koja je obećana za budućnost − bilo da je to za pet minuta ili za pet vekova − i optimistična je. „A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo“ (Jevrejima 11:1).

Ova vera u buduću blagodat je motiv za poslušnost koji će u njoj očuvati tu milost. Poslušnost ne podrazumeva uzvraćanje usluge Bogu, čime bi ona postala predmet trgovine. Poslušnost proističe iz uzdanja u Boga za više milosti − buduće milosti − čime se bezgranični izvori Božje ljubavi i moći samo još više uvećavaju. Vera se uzda u obećanje da će Bog biti „kuda god ideš“ (Isus Navin 1:9) i poslušno kreće da zauzme zemlju.