U Psalmu 56:3 piše: „Kad se uplašim u tebe se uzdam.” UPOZORENJE: ne piše “Nikad se ne borim sa strahom.”
Strah nas obuzme pa moramo da se izborimo sa njim. Biblija ne uči da vernici nikad neće biti zabrinuti, nego nas uči kako da se borimo kad se brige pojave.
Na primer, u 1. Petrovoj 5:7 piše: „Svu svoju brigu prebacite na njega, jer on se brine o vama.” Kad imate brige – prebacite ih na Boga. Kad vam blato ubrlja šoferšajbnu i privremeno izgubite pogled na put pa počnete zabrinuto da vrludate, uključite brisače i poprskajte staklo sredstvom za čišćenje. Savetujem ljudima koji se svakoga dana bore sa svojim brigama da razumeju da je to manje-više normalno. Što se mene tiče, svakodnevno se borim sa brigama još od kad sam bio tinejdžer. Pitanje je: kako da se izborimo protiv njih?
Odgovor na to pitanje jeste: borimo se protiv briga tako što se borimo protiv nevere, a za veru u buduću milost (1. Timoteju 6:12 i u 2. Timoteju 4:7). A taj „dobar boj” bijemo razmišljajući o Bogu i tražeći pomoć. Razmišljajmo o Božijem uveravanju da milost izvesno dolazi i tražimo pomoć od Svetoga Duha.
‘Brisači’ su za nas Božija obećanja, koja brišu blato nevere. A ‘sredstvo za čišćenje šoferšajbne’ je pomoć Svetog Duha. Bitka za oslobođenje od greha – uključujući tu i greh zabrinutosti – vodi se tako što nas „Duh čini svetima, i tako što mi verujemo u reč istine” (2. Solunjanima 2:13)
Delo Duha i reč istine. To su moćni graditelji vere. Bez blagotvornog delovanja Duha Svetoga ‘brisači’ koji čiste reč istine samo bi grebali po zamagljujućim naslagama nevere nakupljenim na šoferšajbni.
Oboje je potrebno: Duh i reč. Zato čitamo o Božijim obećanjima i molimo se za pomoć njegovog Duha. I dok staklo opet postaje čisto pa vidimo dobrobit koju Bog ima u planu za nas (Jeremija 29:11), naša vera jača, a naše vrludanje postaje prav put.