Milost mora da bude besplatna

Zamislite da je spasenje kuća u kojoj živite. Ona je vaše utočište i puna je jela i pića koji će večno trajati. Nikada ne propada i ne ruši se. Kroz prozor kuće se pruža veličanstven pogled.

Tu kuću izgradio je Bog. Strašno mnogo je koštala njega i njegovog Sina, ali vam je daje, da u njoj živite besplatno. On podmiruje sve troškove.

Kupoprodajni ugovor za kuću zove se novi savez. Uslovi su sledeći: „Ova kuća će postati i ostati vaša ako je primate na poklon i ako uživate u Ocu i Sinu, koji će sa vama stanovati u njoj. Ne smete onečistiti Božiju kuću deleći je sa drugim bogovima, i ne smete se u srcu okrenuti ka nekom drugom blagu. U toj kući, zajedništvo sa Bogom  treba da bude izvor vašeg zadovoljstva.”

Ne bi li bilo budalasto prihvatiti ovaj ugovor, a onda angažovati advokata da napravi plan otplate  za kuću, u nadi da ćete u mesečnim ratama uspeti nekako da je otplatite? Tako se čovek ponaša onda kada kuća nije poklon, nego svojina koju kupuje. Bog više ne bi bio darodavac, a vi biste postali rob čitavog niza zahteva koje on nikada nije nameravao da vam nametne.

Ako milost  jeste besplatna – a to je suština milosti, onda je ne možemo posmatrati kao nešto što treba platiti.