Kako se pokajati

Nejasan, loš osećaj u vezi sa tim da ste loša osoba nije isto što i osećati ubeđenje da ste krivi zbog počinjenog greha. Osećati se kao pokvarenjak nije isto što i pokajati se.

Jutros sam počeo da se molim i osećao sam se nedostojnim za razgovor sa Tvorcem univerzuma. Imao sam nejasan osećaj nedostojnosti, pa sam mu to i rekao. I šta sad?

Ništa se nije promenilo dok nisam počeo da konkretno govorim o svojim gresima. Osećati se loše može biti korisno ako nas to dovede do ubeđenja da smo krivi za određene grehe. Ali nejasan osećaj o tome da smo loša osoba obično i nije od neke pomoći.

Maglu nedostojnosti treba uobličiti u jasne i mračne stubove neposlušnosti. Tada možete pokazati na njih, pokajati se i zatražiti oproštaj i ciljati moćnim oružjem evanđelja na njih kako bi ih potpuno uništili.

I tako sam počeo da se prisećam zapovesti koje često kršim. Navodim one koje su mi pale na pamet.

• Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim. Ne 95%, nego 100% (Matej 22:37).
• Voli bližnjega svoga kao samoga sebe. Budite jednako željni da njemu stvari idu dobro kao što želite da vama stvari idu dobro (Matej 22:39).
• Sve činite bez gunđanja. Nemojte gunđati – u sebi ili naglas (Filipljanima 2:14).
• Prebacite svu svoju brigu na njega – tako da vas ona više ne opterećuje (1. Petrova 5:7).
• Govorite samo stvari koje su na blagoslov drugim ljudima, naročito onima koji su vam najbliži (Efescima 4:29).
• Iskoristite vreme. Ne traćite vreme i nemojte lenčariti (Efescima 5:16).

Toliko o mojim pretenzijama na veliku svetost! Propao sam!

Ovo je mnogo gore od nejasnih, loših osećaja. Ah, sada je neprijatelj vidljiv! Gresi su  konkretni. Izašli su iz skrovišta. Gledam im u oči. Ne kukam zbog toga što se osećam loše. Izvinjavam se Hristu što nisam učinio konkretne stvari koje je zapovedio.

Slomljen sam i ljut sam na svoj greh. Želim da ubijem njega, a ne sebe. Nisam suicidalan. Ja sam mrzitelj greha i grehoubica („Usmrtite ono što je zemaljsko u vama,“ Kološanima 3:5; „Usmrtite svoja telesna dela,“ Rimljanima 8:13). Želim da živim. Zato sam ubica – ubica svog greha!

U ovom sukobu čujem obećanje: „Ako mu, pak, priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan: oprostiće nam grehe i očistiće nas od svake nepravde.“ (1. Jovanova 1:9). Mir se širi.

Sada se molitva ponovo čini mogućom, ispravnom i moćnom.

Ova pobožnost je odlomak iz „Kako pristupam Bogu kada se osećam podlo.“