Nema nade za Božiji narod, osim ako Bog ne učini da mu se vrate iz njihovog kliženja i uranjanja u greh i neveru.
Plač Jeremijin je najtmurnija knjiga u Bibliji. Sam Bog je desetkovao zenicu svoga oka, Jerusalim.
Silinom je provalio gnev Gospodnji, on izli svoju srdžbu jarosnu, zapali požar na sionskom gradu, te mu spali i temelje same. (Plač Jeremijin 4,11)
Ubijao je sve što nam je oku drago (Plač Jeremijin 2,4).
Mnogobrojni su gresi sionski, zato ga je Gospod izložio patnjama. (Plač Jeremijin 1,5)
Pa, kako se onda knjiga završava?
Završava se jedinom nadom koja postoji:
Učini da se vratimo, o Gospode, kako bismo se vratili! (Plač Jeremijin 5,21)
To je moja – i vaša – jedina nada!
Isus je rekao Petru: „Simone, Simone, Satana je zatražio da vas iskuša kao pšenicu na rešetu. Ali ja sam se molio da ne kloneš verom. A ti, kad mi se vratiš, učvrsti svoju braću.“ (Luka 22,31-32).
Isus ne kaže ako se vratiš, nego kad se vratiš. Molio sam se za tebe! Ti ćeš se vratiti. A kada to uradiš, moja vera će biti to što te je vratilo iz provalije otpadništva.
Hrišćanine, hrišćanko, ovo se odnosi na vas! Ovo je vaša jedina nada za istrajnost u veri. Uživajte u tome.
Hristos Isus… on koji je sada sa desne strane Bogu – baš on se zauzima za nas (Rimljanima 8,34).
On će učiniti da se vratimo. Stoga, „onome koji je u stanju da vas sačuva od pada…pripada slava, veličanstvo, sila i vlast od prošlosti, sada i zauvek“ (Judina 1,24-25). Amin!
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „On će učiniti da se vratimo.“
