Knjige na Sudu

Spasenje je osigurano za sve koji su upisani u Knjigu života.

Razlog zbog kojeg upis u Knjigu života osigurava naše spasenje jeste to što se ta knjiga zove „Knjiga života Jagnjeta koje je zaklano“. Ljudi čija su imena ovde uneta nisu spaseni na osnovu ljudskih dela. Spaseni su na osnovu Hristove smrti.

Ali, Jovan kaže u Otkrivenju 20:12: „Onda sam video mrtve, velike i male, kako stoje pred prestolom. Otvoriše se knjige. Onda je jedna druga knjiga bila otvorena, Knjiga života, te su mrtvi bili suđeni po svojim delima, prema onome što je zapisano u knjigama.” Dakle, kako onda zapis o našim životima sadržan u „knjigama“ ima udela u našem sudu, ako smo spaseni na osnovu toga što je Hristos ubijen?

Odgovor je da knjige koje beleže naša dela sadrže dovoljno dokaza o našoj pripadnosti Hristu da funkcionišu kao javna potvrda naše vere i našeg jedinstva sa Hristom.

Razmotrite šta piše u Otkrivenju 21:27: „Međutim, u njega neće ući ništa što je nečisto, niti iko ko čini što je gadno i neistinito, već samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi života.“ Ovde rezultat toga što ste upisani u „Knjigu života“ nije samo to da nećete propasti, nego se nećete ni upuštati u odvratna, grešna ponašanja.

Na primer, razmislite o razbojniku na krstu. Isus je rekao da će ući u raj (Luka 23:43). Ali kakav će biti Sud za njega kada se Knjige otvore? Više od 99,9% njegovog života činiće greh.

Njegovo spasenje biće osigurano Hristovom krvlju. Njegovo ime će biti u Knjizi života Jagnjeta koje je zaklano.

Onda će Bog otvoriti knjige. Prvo, on će upotrebiti celoživotnu evidenciju o grehu da bi proslavio najveću žrtvu svog Sina. I, drugo, Bog će pročitati tu poslednju stranicu, na kojoj je zabeležena potpuna transformacija razbojnika na krstu. Ovo delo Božije u njegovom životu, zabeleženo u Knjigama o tom poslednjem danu, biće javna potvrda razbojnikove vere i ujedinjenja sa Hristom. I Hristos će biti osnova njegovog spasenja, a ne njegova dela.

Dakle, kada kažem da je ono što je zapisano u Knjigama javna potvrda naše vere i zajedništva sa Hristom, ne mislim na to će u evidenciji biti više dobrih nego loših dela.

Mislim na to da će tamo biti zabeležen onakav život u Hristu koji odslikava stvarnost vere — stvarnost preporoda i sjedinjenja sa Hristom. I tako započinjemo svaki dan kao hrišćani: uvereni da nema nikakve osude za nas (Rimljanima 8:1), da je naše ime u Knjizi života, i da će začetnik dobrog dela u nama dovršiti to delo do dana u koji će Isus Hristos doći.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Šta će za vas značiti Poslednji sud?“