Pavle pominje dva konkretna načina na koja se možemo sećati Isusa: Sećaj ga se kao onog koji je uskrsnut iz mrtvih. I sećaj ga se kao onog koji je od Davidovog potomstva. Zašto navodi baš ove dve stvari o Isusu?
Jer ako je vaskrsao iz mrtvih, on je živ i trijumfuje nad smrću — uključujući i našu smrt! „Ako, dakle, Duh Božiji, koji je podigao iz mrtvih Isusa, prebiva u vama, onda će isti Bog koji je Hrista podigao iz mrtvih, oživeti i vaša smrtna tela posredstvom Duha koji živi u vama.“ (Rimljanima 8:11).
Što znači da, koliko god da patnja postane teška, najgore što može da vam učini na ovoj zemlji jeste da vas ubije. A Isus je uzeo žalac tom neprijatelju. On je živ. I ti ćeš biti živ. „Ne bojte se onih koji ubijaju telo; oni dušu ne mogu ubiti. “ (Matej 10:28).
Ali ovde ima i više od toga: Isusovo vaskrsenje nije bilo neko slučajno vaskrsenje. Radilo se o vaskrsenju Davidovog sina. „Sećaj se Isusa Hrista koji je uskrsnut iz mrtvih, koji je od Davidovog potomstva.“ Zašto Pavle to kaže?
Jer je svaki Jevrejin je znao šta to znači. To je značilo da je Isus Mesija (Jovan 7:42). A to je značilo da je ovo vaskrsenje bilo vaskrsenje večnog Kralja. Poslušajte reči koje anđeo govori Mariji, Isusovoj majci:
„I evo, zatrudnećeš i rodićeš sina, pa ćeš mu dati ime ’Isus’. On će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’. Njemu će Gospod Bog predati presto njegovoga oca Davida. On će doveka vladati nad potomstvom Jakovljevim i njegovom Carstvu neće biti kraja.” (Luka 1:31–33)
Dakle, seti se Isusa, onoga kome služiš, i onoga za koga patiš. On nije samo oživeo iz smrti, nego je i živ kao Kralj koji će vladati zauvek — njegovom carstvu neće biti kraja. Šta god da vam urade, ne morate da se plašite. Opet ćete živeti. I vladaćete sa njim.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „On ne može porekne samog sebe.“