Pavle je ovde mogao da upita: „Ko će podići bilo kakvu optužbu protiv Božjih izabranika?“ a da potom odgovori: „Niko! Opravdani smo.” To je istina. Ali to nije ono što je on rekao. Umesto toga, njegov odgovor glasi: „Bog ih opravdava.“
Naglasak nije stavljen na delo, nego na aktera.
Zašto? Jer u svetu sudova i zakona odakle potiče ovaj jezik, oslobađajuću presudu jednog sudije može da poništi sudija više instance.
Pa šta ako vas lokalni sudija oslobodi kada ste krivi, ako viša sudska instanca ima pravo da vas optuži? Pa šta, ako vas i ta instanca oslobodi, kad ste krivi, ako car može da podigne optužnicu protiv vas?
U ovome je suština: Iznad Boga nema viših sudova. Ako je Bog taj koji vas oslobađa i proglasi vas pravednim u njegovim očima, niko ne može da uloži žalbu, niko ne može da se poziva na tehničku grešku, niko ne može da pokrene zahtev za ništavnost sudskog postupka, niko ne može iznese druge tačke optužbe protiv vas. Božija presuda je konačna i potpuna.
Čujte ovo svi koji verujete u Isusa, sjedinite se sa Hristom, i pokažite se među izabranima: Bog je onaj koji vas opravdava. Nije ljudski sudija. Nije veliki prorok. Nije arhanđeo sa neba. Nego Bog, Tvorac sveta, Vlasnik svih stvari i Vladar svemira i svakog molekula i osobe u njemu, Bog je taj koji vas opravdava.
Poenta je u sledećem: imati nepokolebljivu sigurnost suočeni sa ogromnom patnjom. Ako je Bog za nas, niko ne može uspešno biti protiv nas. Ako je Bog dao svog Sina za nas, daće nam sve što je dobro za nas. Ako je Bog taj koji nas opravdava, nikakva optužba protiv nas ne može se održati.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Bog je taj koji opravdava!“
