Kad se molimo, zahvaljujemo Bogu za njegova obećanja. Ona su kao municija za top, razbijač nevere koja stvara zabrinutost. Evo kako se ja borim.
Kad se brinem da je moja služba postala beskorisna i prazna, borim se protiv nevere obećanjem iz Isaije 55:11: „Tako se ni reč koja izlazi iz mojih usta ne vraća meni bez ploda, nego izvršava ono što želim i ostvaruje ono radi čega sam je poslao.”
Kad sam zabrinut da sam već suviše slab da bih radio, borim se protiv nevere Hristovim obećanjem: „Dosta ti je moja milost, jer sila se usavršava slabošću” (Druga Korinćanima 12:9).
Kada sam zabrinut zbog odluka koje treba da donesem, a tiču se budućnosti, borim se protiv nevere obećanjem: „Naučiću te i pokazaću ti put kojim treba da ideš. Savetovaću te i držati te na oku.” (Psalam 32:8).
Kad sam zabrinut jer me čeka suočavanje sa protivnicima, borim se protiv nevere obećanjem: „Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?” (Rimljanima 8:31).
Kad sam zabrinut za dobrobit onih koje volim, borim se protiv nevere obećanjem da ako ja, iako sam zao, znam kako da dajem dobre darove svojoj deci, „koliko će više vaš Otac, koji je na nebesima, dati dobrih darova onima koji ga zamole!” (Matej 7:11)
Borim se da zadržim duhovnu ravnotežu prisećajući se da svako ko je radi Hrista ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili imanje, dobiće već sada, o ovom vremenu, stostruko „kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu, i njive – uz progone – a u budućem svetu večni život” (Marko10:29-30).
Kad sam zabrinut zbog bolesti, borim se protiv nevere obećanjem: „Pravednika mogu snaći mnoge nevolje, ali ga GOSPOD iz svih njih izbavlja.” (Psalam 34:19).
A ima i jedno obećanje u koje verujem drhteći: „Nevolje donose strpljivost, strpljivost prekaljenost, a prekaljenost nadu. A nada naas ne izneverava, jer se Božija ljubav već izlila u naše srce kroz Svetoga Duha, koji nam je dat” (Rimljanima 5:3-5).
