Nek ode sve drago i sve što je dobro

Hrišćani u Jevrejima 10:32-35 zaradili su pravo da podučavaju o skupocenoj ljubavi. Čini se da je situacija ovakva: u ranim danima njihovog obraćenja, neki od njih bili su u zatvoru zbog svoje vere. Drugi su bili suočeni sa teškim izborom: da li da se pritajimo i ostanemo „bezbedni“ ili da posećujemo našu braću i sestre u zatvoru i rizikujemo živote i imovinu? Izabrali su put ljubavi i prihvatili su cenu: „Jer ste i sa sužnjima zajedno patili, i otimanje vaših dobara primili ste s radošću.“

Međutim, da li su bili gubitnici? Ne. Izgubili su imovinu, a dobili radost! Radosno su prihvatali gubitke. U neku ruku su se odricali sebe. Sa druge strane i nisu. Izabrali su put radosti. Očigledno, ovi hrišćani su bili motivisani za službu zatvorenicima isto kao što su Makedonci (iz 2. Korinćanima 8:1-9) bili motivisani za pomognu siromašnima. Njihova radost u Bogu se prelivala u ljubavi za druge.

 Sagledali su sopstvene živote i rekli: „Jer je dobrota tvoja bolja od života“ (Psalam 63:3). Sagledali su svu svoju imovinu i rekli: „Imamo imovinu na nebu koja je bolja i trajnija od svega ovoga“ (Jevrejima 10:34). Zatim su pogledali jedni druge i rekli, možda pevali, nešto poput himne Martina Lutera:

Nek ode sve drago i sve što je dobro, i ovaj smrtni život.
Telo i mogu ubiti,
ali Božija istina ostaje,
njegovo carstvo zauvek traje.