Najbolja vrsta ropstva

Očekivao bih da Pavle zameni mesta rečima „Gospod“, koja znači gospodar, i „Hrist“, koja znači Mesija.

On povezuje naše oslobođenje sa Isusom kao našim Gospodarom („oslobođenik Gospodnji“). Takođe povezuje naše novo ropstvo sa Isusom kao našim mesijom („Hristov rob“). To deluje neobično jer je Mesija došao da oslobodi svoj narod od njihovih porobljivača, a gospodari obično preuzimaju kontrolu nad životima svojih robova.

Zašto on to onda ovako iskazuje? Zašto povezati ropstvo (umesto oslobođenja) sa mesijom, a oslobođenje (umesto ropstva) sa gospodarom?

Moj predlog je da ova zamena ima dve posledice za našu novostečenu slobodu i dve posledice za naše novostečeno ropstvo.

S jedne strane, nazivajući nas „oslobođenicima Gospodnjim“, on obezbeđuje i ograničava našu novu slobodu:

1. Gospod je vladar nad svim ostalim gospodarima, tako da je naše oslobođenje neosporno — apsolutno je sigurno.
2. Međutim, premda smo slobodni od svih drugih gospodara, nismo slobodni od njega. Naša sloboda je milostivo ograničena. Isus je naš Gospodar.

S druge strane, kada nas naziva „Hristovim robovima“, on olabavljuje i sladi naše ropstvo:

1. Mesija sam polaže pravo na one koji mu pripadaju, kako bi ih izveo iz okvira zatočeništva u otvoreni prostore mira. „Rasprostiranju vlasti i miru neće biti kraja“ (Isaija 9:7).
2. I čini ih svojima kako bi im pružio najslađu radost. „Iz kamena sitiću ih medom“ (Psalam 81:16). A ta Stena je Hristos, Mesija.

Zato, hrišćanine, budi srećan u ovome: „Onaj koji je pozvan u Gospodu kao rob, oslobođenik je Gospodnji.“ — od Gospodara. „Isto tako, onaj koji je bio slobodan kada je pozvan, Hristov je rob.“ — rob mesije koji popušta lance i sladi ropstvo.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Srećnih paradoksa hrišćanske slobode i ropstva.“