Najmanja moguća vera

Hajde da potpuno razjasnimo na početku godine da će sve što budemo dobili od Boga ove godine, kao vernici u Isusa, predstavljati milosrđe. Kakva god zadovoljstva ili boli da dođu na naš životni put, sve će to biti milosrđe.

Zato je Hristos došao na svet: „da bi i narodi proslavljali Boga za njegovo milosrđe“ (Rimljanima 15:9). Nanovo smo rođeni „po njegovom velikom milosrđu“ (1. Petrova 1:3). Svakodnevno se molimo „da primimo milosrđe“ (Jevrejima 4:16) i sada „čekamo milosrđe našeg Gospoda Isusa Hrista, koje vodi u večni život“ (Judina 1:21). Ako se bilo koji hrišćanin pokaže kao vredan poverenja, to je zato što ga je „Bog, po svome milosrđu, učinio vrednim poverenja“ (1. Korinćanima 7:25).

U Luki 17:5-6 apostoli mole Gospoda: „Uvećaj nam veru!“ A Isus im kaže: „Ako biste imali vere kao zrno gorušice, mogli biste da kažete ovom dudu: ’Iščupaj se iz korena i posadi u more!’ i on bi vas poslušao.“ Drugim rečima, pitanje našeg hrišćanskog života i službe nije vezano za snagu ili količinu naše vere, jer to nije ono što čupa drveće iz korena. Bog to radi. Stoga će i najmanja vera koja nas istinski povezuje sa Hristom pokrenuti dovoljno njegove sile za sve što vam treba.

Ali šta je sa trenucima kada ste poslušni Bogu? Da li vas vaša poslušnost izbacuje iz kategorije molitelja za milost? Isus daje odgovor na to u narednim stihovima u Luki 17:7-10:

„Recimo da neko od vas ima slugu koji ore ili čuva stado. Kada se on vrati sa njive, ko će mu od vas reći: ’Dođi odmah i sedi pa jedi!’ Naprotiv! Reći će mu: ’Spremi mi večeru, presvuci se i poslužuj me dok jedem i pijem, a posle toga ćeš ti da jedeš i da piješ.’ Treba li gospodar da zahvali sluzi što je izvršio naređenje? Tako i vi govorite kad učinite što vam je bilo naređeno: ’Mi smo samo beskorisne sluge; učinili smo samo ono što smo bili dužni da učinimo.’“

Dakle, zaključujem da i najvećom poslušnošću i najslabijom verom dobijamo od Boga istu stvar: milosrđe. Jedno obično zrno gorušice vere dobija milosrđe Božije sile koja pomera drveće. A besprekorna poslušnost ostavlja nas potpuno zavisnim od Božijeg milosrđa.

Suština je u sledećem: bez obzira na vreme ili oblik u kom se ispoljava Božije milosrđe, mi se nikad ne uzdižemo iznad statusa njegovih primaoca. Uvek u potpunosti zavisimo od onoga što ne zaslužujemo.

Stoga se ponizimo, radujmo se i „proslavimo Boga za njegovo milosrđe!“