Šta je Isus učinio smrti

Isusova smrt nosi grehe. Ovo je sama srž hrišćanstva, srž evanđelja i srž velikog Božijeg dela otkupljenja na svetu. Kada je Hristos umro, poneo je grehe. Uzeo je na sebe grehe koji nisu bili njegovi. Stradao je za grehe koji su drugi počinili, da bi oni bili slobodni od greha.

Ovo je odgovor na najveći problem u vašem životu, smatrali ga vi glavnim problemom ili ne. Postoji odgovor na to kako se možemo pomiriti sa Bogom, uprkos tome što smo grešnici. Taj odgovor je da je Hristova smrt žrtva prineta „da ponese grehe mnogih.“ Podigao je naše grehe i odneo ih na krst, gde je umro smrću kojom smo mi zaslužili da umremo.

A šta ovo znači za moje umiranje? „Ljudima je određeno [i meni] da jednom umru.“ Ovo znači da moja smrt više nema kaznenu funkciju. Moja smrt više nije kazna za greh. Moj greh je odnet. Moj greh je „uklonjen“ Hristovom smrću. Hristos je preuzeo kaznu na sebe.

Zašto onda uopšte umirem? Zato što je Božija volja da smrt za sada ostane na svetu, čak i među njegovom decom, kao trajno svedočanstvo o krajnjem užasu greha. U našem umiranju i dalje prikazujemo spoljašnje posledice greha na svetu.

Međutim, smrt za Božiju decu više nije odraz Božijeg gneva nad njima. Postala je naš ulazak u spasenje, a ne u osudu.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Šta će Hristos učiniti prilikom Drugog dolaska.“