Dnevno čitanje

Najveća ljubav

Ovo vam pišem, dečice, jer su vam gresi oprošteni radi njegovog imena. (1. Jovanova 2:12)

Zašto treba da naglašavamo da Bog voli, oprašta i spasava „radi njegovog imena“ — na svoju slavu? Slede dva razloga (pored mnogih drugih).

1) Treba da naglašavamo da Bog voli i oprašta na svoju slavu jer Biblija to čini.

A ja, ja sam taj, sebe radi brišem tvoje prestupe, i ne spominjem tvoje grehe. (Isaija 43:25)

Oprosti mi krivicu, jer je velika, radi svoga imena, Gospode. (Psalam 25:11)

Pomozi nam, o, Bože spasenja našega! Izbavi nas radi svog imena slavnog! Oprosti nam grehe naše zbog imena svoga! (Psalam 79:9)

Naše krivice svedoče protiv nas. A ti ipak, Gospode, deluj radi svoga imena. (Jeremija 14:7)

Gospode, mi smo svesni naše opakosti i krivice naših predaka, jer smo ti zgrešili. Ne prezri nas zbog svog imena! Ne ponizi presto svoje slave. (Jeremija 14:20-21)

Njega [Hrista] je Bog odredio za otkupljenje njegovom krvlju, koje se prima verom. To je učinio da pokaže svoju pravednost, jer je strpljivo opraštao grehe učinjene u prošlosti; to je učinio da pokaže svoju pravednost u sadašnje vreme, to jest, da pokaže da je sâm pravedan i da čini pravednim onoga koji veruje u Isusa. (Rimljanima 3:25–26)

Jer su vam gresi oprošteni radi njegovog imena. (1. Jovanova 2:12)

2) Treba da naglašavamo da Bog voli i prašta na svoju slavu jer to jasno pokazuje da nas Bog voli najvećom ljubavlju.

Oče, hoću da oni koje si mi ti dao budu sa mnom i da gledaju moju slavu. (Jovan 17:24)

Bog nas ne voli na način koji nas čini vrhovnim, nego njega. Raj neće biti zbunjujući lavirint sa ogledalima, nego rastuća vizija beskonačne veličine. Doći u raj i otkriti da smo mi vrhovno biće bilo bi krajnje razočaranje.

 Najveća ljubav stara se za to da Bog sve čini na način kojim održava i uveličava njegovu vrhovnu vlast, da bismo mi, kada stignemo na nebo, imali nešto što će trajno uvećati našu radost: Božju slavu. Najveća ljubav ogleda se u tome što Bog nama daruje sebe na naše večno uživanje, po cenu života njegovog Sina (Rimljanima 8:32). To je ono na šta on misli kada kaže da nas voli i da nam oprašta zbog svog imena.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Zašto je važno da Bog čini sve na svoju slavu.“