Pet načina na koje nam stradanja pomažu

Ovaj stih pokazuje da Bog šalje stradanja da bi nam pomogao da naučimo njegovu reč. Kako to funkcioniše? Kako nam nevolje pomažu da naučimo Božju reč i da joj budemo poslušni?

Bezbroj je odgovora, kao što je nebrojeno mnogo iskustava sa ovom velikom milošću. Ali evo pet načina:

1. Stradanje nas oslobođa nepromišljenosti i čini nas ozbiljnijim, tako da naš način razmišljanja postaje usklađeniji sa ozbiljnošću Božje reči. I obratite pažnju na ovo: u Božjoj knjizi nema ni jedine nepromišljene stranice.
2. Stradanje nam iznenada oduzima svetovne životne oslonce i primorava nas da se više oslanjamo na Boga, što nas više usklađuje sa ciljem Božije Reči. Jer je cilj Reči da naša nada bude u Bogu i da se pouzdamo u njega. „A sve što je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da bismo putem strpljivosti i putem utehe koje daje Pismo, imali nadu.“ (Rimljanima 15,4).
3. Stradanje nas nagoni da tražimo pomoć po Svetom pismu sa većim očajem, a ne da ga tretiramo kao nešto što je od sporedne važnosti za naš život. „Tražićete me i pronaći ćete me jer ćete me tražiti svim svojim srcem!“ (Jeremija 29,13).
4. Nevolje nam omogućavaju da se i mi pridružimo Hristu u stradanju, da bismo imali bliže zajedništvo sa njim i bili spremniji da vidimo svet njegovim očima. Velika čežnja Pavlovog srca bila je „da bih upoznao njega i silu njegovoga uskrsenja, i sudelovao u njegovim patnjama, nalikujući njemu u njegovoj smrti“ (Filipljanima 3,10).
5. Stradanje umrtvljuje prevarne i ometajuće telesne želje, dovodeći nas u duhovno zdravije stanje i čineći nas prijemčivim za duhovnu reč Božiju. „Pošto je, dakle, Hristos propatio telom, i vi se naoružajte istom mišlju. Naime, ko je propatio telom prestao je da greši“  (1. Petrova 4,1). Patnja ima jak uticaj na ubijanje greha. I što smo čistiji u srcu, to jasnije vidimo Boga (Matej 5,8).

Neka nam Duh Sveti podari blagodat da ne zamerimo Božijem vaspitanju kroz stradanje.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Božje bolne egzegetske pomoći.“