O tome smo već govorili, ali ima još. Božić je zamena senki stvarnošću.
Jevrejima 8,1-2, 5 je svojevrsni sažetak te istine. Suština je u tome da jedini sveštenik koji posreduje između nas i Boga, opravdava nas pred Bogom i moli se za nas nije običan, slab, grešan i smrtan sveštenik iz starozavetnih dana, nego Sin Božiji – jak, bezgrešan i besmrtan.
Osim toga, on ne služi u zemaljskom Šatoru, koji je imao ograničenja po pitanju prostora i veličine i bio podložan habanju, nagrizanju moljaca, vlazi, vatri, cepanju i krađi. Ne, u Jevrejima 8:2 piše da Hristos služi za nas „u pravom Šatoru koji je podigao Gospod, a ne čovek.“ To nije senka, nego stvarna građevina na nebu, koja je bacila senku na goru Sinaj kako bi Mojsije mogao da radi po njenom nacrtu.
Prema Jevrejima 8,1, postoji još jedna sjajna stvar koja se tiče stvarnosti koja je veća od senke: naš prvosveštenik sedi zdesna Veličanstvu na nebesima. Nijedan starozavetni sveštenik to nije mogao da kaže za sebe.
Isus komunicira neposredno s Bogom Ocem. On je na uzvišenom mestu kraj Boga, koji ga beskrajno voli i poštuje, i neprestano je sa Bogom. To nije stvarnost koja se sastoji od senki – kao što su to bile zavese, zdele, stolovi, sveće, odore, rese, jagnjad, jarci i golubovi – nego konačna, krajnja stvarnost: Bog i njegov Sin komuniciraju u ljubavi i svetosti radi našeg večnog spasenja.
Krajnja stvarnost su osobe Svete trojice, njihovi međusobni odnosi i komunikacija o tome kako će se njihovo veličanstvo, svetost, ljubav, pravda, dobrota i istina videti u otkupljenom narodu.
