ž Poslanice Jevrejima je da Isus Hristos, Božiji Sin, nije došao da se uklopi u zemaljski sistem svešteničke službe kao najbolji i poslednji ljudski sveštenik, nego je došao da ispuni i okonča taj sistem, i da svu našu pažnju skrene na sebe, na to kako je za nas služio na Golgoti, kao naša konačna žrtva, i zatim na nebu, kao naš konačni sveštenik.
Starozavetni Šator, sveštenici i žrtve zapravo su bili senke, a sada je došla stvarnost i senke su nestale.
Evo jedne predbožićne ilustracije za decu – i za one među nama koji se sećaju kako je biti dete. Zamislite da ste se razdvojili od mame u prodavnici, pa ste počeli da se plašite i da paničite, ne znajući kuda da krenete. Skrenuli ste iza jednog rafa i baš kad ste hteli da zaplačete, ugledali ste na kraju rafa senku na podu, senku koja izgleda baš kao vašamama. To vam je ulilo veliku nadu. Ali šta je bolje? Nada koju osećate jer ste videli senku ili pogled na mamu koja se zaista pojavljuje iza rafa?
Tako je bilo i kad je Isus došao da bude naš prvosveštenik. To je Božić. Božić je zamena senki stvarnošću: Mama koja izlazi pred raf i olakšanje i radost koju dete zbog toga oseća.
(Za više podataka o tome kako je Hristov dolazak zamenio Stari zavet vidite dodatak na kraju knjige.)
