Svi mi poznajemo ljude kojima se to dogodilo. Nema ozbiljnosti. Nema budnosti. Nema usredsređenog slušanja, razmišljanja ili upravljanja pogleda prema Isusu. A ishod toga nije bila postojanost, već udaljavanje.
To je glavna misao ovde: nema postojanosti. Život ovog sveta nije jezero. To je reka. I ona teče nizvodno ka propasti. Ako ne slušate iskreno Isusa i ne razmišljate o njemu svakoga dana, i ako ne upravite svoj pogled neprekidno prema njemu, tada nećete biti postojani; nazadovaćete. Udaljićete se od Hrista.
Skretanje sa puta je smrtonosna stvar u hrišćanskom životu. A prema Jevrejima 2:1 lek za to je: Pazite na ono što ste čuli. To jest, uzmite u obzir ono što Bog govori kroz Svog Sina Isusa. Upravite svoj pogled na ono što Bog govori i čini u Sinu Božijem, Isusu Hristu.
Ovo nije težak zaveslaj koji treba naučiti. Jedina stvar koja nas sprečava da plivamo suprotno od grešne kulture nije težina zaveslaja, već naša grešna želja da činimo ono što drugi čine.
Nemojmo da se žalimo da nam je Bog poverio težak posao. Slušajte, razmišljajte, upravite svoj pogled – ovo nije ono što biste nazvali teškim opisom posla. U stvari, to nije opis posla. To je uzvišeni poziv da budemo zadovoljeni u Isusu kako ne bismo bili namamljeni nizvodno prevarljivim željama.
Ako danas lutate, jedan od znakova nade da ste nanovo rođeni jeste da se zbog toga osećate neprijatno, i da osećate rastuću želju da upravite svoj pogled ka Isusu i da razmišljate o njemu i slušate ga u danima, mesecima i godinama koje dolaze.
