Verovatno nedeljama nisam čuo reči koje donose veće ohrabrenje od onih iz proročanstva u Isaiji 42,1–3 o tome kako će Isus upotrebiti svoju duhovnu moć.
Da li se osećate kao „napuknuta trska“ — kao jedan od onih uskršnjih ljiljana sa velikim cvetom čija je stabljika prignječena, pa cvet pada na zemlju i ne dobija sok? Da li se ikada osećate kao da je vaša vera samo mala iskra umesto plamena — kao mala crvena tačka na kraju fitilja nakon što ugasite rođendansku sveću?
Ohrabrite se! Duh Hristov je Duh ohrabrenja: on neće otkinuti vaš cvet, neće vam ugasiti iskru.
„Duh je Gospodnji nada mnom. . . da javim Radosnu vest poniznima“ (Luka 4,18). „Svanuće sunce pravdednosti sa zdracima zdravlja“ (Malahija 4,2). „[On je] krotka i ponizna srca, te ćete naći spokoj svojim dušama“ (Matej 11,29). „Čekaj Gospoda: budi jak i odvažna srca, i čekaj na Gospoda!” (Psalam 27,14).
Možda nas žalosti što smo samo iskra umesto plamena vatre. Ali poslušajte! I budite ohrabreni: Da, postoji velika razlika između varnice i plamena. Ali postoji i beskonačna razlika između postojanja i nepostojanja varnice! Vera veličine zrna gorušice je neizmerno bliža tome da postane planina vere nego da je uopšte nema.
Otvorite vrata Božjim obećanjima i dopustite da Duh dune u svaku sobu vašeg srca. Božiji sveti vetar vas neće slomiti, niti će ugasiti fitilj. On će podići vašu glavu i raspaliti vašu iskru u plamen. On je Duh ohrabrenja.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Duh ohrabrenja.“
