Zašto je zabrinutost za budućnost u stvari vrsta ponosa?
Božji odgovor bi zvučao otprilike ovako (parafrazirajući Isaiju 51,12):
Ja — Gospod, tvoj Tvorac — ja sam onaj koji te teši, koji obećava da će se brinuti o tebi; a oni koji vam prete su samo smrtni ljudi. Dakle, vaš strah sigurno znači da mi ne verujete — i premda niste sigurni da će vaši sopstveni resursi zadovoljiti vaše potrebe, ipak se odlučujete za krhko pouzdanje u sebe, umesto za veru u moju buduću blagodat. Dakle, svaki vaš drhtaj zabrinutosti — ma koliko slab bio — otkriva ponos.
A koji je lek za to? Od pouzdanja u sebe okrenite se pouzdanju u Boga i verujte u svedovoljnu snagu obećanja njegove buduće blagodati.
Možete primetiti da je zabrinutost vrsta ponosa u 1. Petrovoj 5,6–7. Obratite pažnju na povezanost između stihova. „Stoga se ponizite… pod moćnu ruku Božiju… [a sada 7. stih:] Prebacite svu svoju brigu na njega.” Sedmi stih nije nepovezana rečenica. To je rečenica koja objašnjava prethodno izrečeno. Celina počinje rečima: „Stoga se ponizite… [tako što ćete] prebaciti svoju brigu na njega.”
To znači da je prebacivanje svoje brige na Boga način da se ponizite pod Božijom moćnom rukom. To je kao da kažete: „Jedite pristojno… tako što ćete žvakati zatvorenih usta“. Ili: „Vozite pažljivo… tako što ćete paziti na put.” Ili: „Budite velikodušni… tako što ćete pozivati nekoga na ručak na Dan zahvalnosti.” Ili: „Ponizite se… tako što ćete prebaciti svoju brigu na Boga“.
Jedan od načina da se ponizimo jeste da sve svoje brige prebacimo na Boga. Što znači da je jedna od prepreka da svoje brige prebacimo na Boga ponos. Što znači da je nepotrebna briga vrsta ponosa, bez obzira koliko slabo izgleda ili koliko je slabo osećamo.
A sada, zašto je prebacivanje naše brige na Gospoda suprotno ponosu? Jer ponos nerado priznaje da ima bilo kakve brige, ili da ne možemo sami da ih rešimo. A ako ponos i bude primoran da prizna da su njegovi strahovi nesavladivi, on i dalje nerado priznaje da bi rešenje moglo biti pouzdati se u nekog drugog ko je mudriji i jači.
Drugim rečima, ponos je vrsta nevere i nerado se uzda u Boga za njegovu buduću blagodat. Vera, s druge strane, priznaje da postoji potreba za pomoći. Ponos odbija da to prizna. Vera se oslanja na Boga da pruži pomoć. Ponos neće. Vera prebacuje brige na Boga. Ponos neće.
Stoga, način borbe protiv nevere ponosa jeste da svojevoljno priznate da imate brige i da cenite obećanje buduće blagodati u rečima: „Jer se on brine za vas.” A da potom prebacite težinu svojih strahova na njegova jaka ramena.
Ova dnevna pobožnost je odlomak sa 94. i 95. strane dela “Buduća blagodat.”
