Bliži se vreme kad će i Božjem strpljenju doći kraj. Kad Bog uvidi da je njegov narod trpeo koliko je određeno i kad se upotpuni određeni broj mučenika (Otkrivenje 6:11), tada će s neba stići pravedna i sveta osveta.
Primetimo da mi Božju osvetu nad onima koji su povredili njegov narod doživljavamo kao „olakšanje“. „Jer je pravedno da Bog uzvrati nevolju onima koji vam nanose nevolju, a vama, koji trpite nevolju, da donese olakšanje“. Drugim rečima, sud nad „onima koji nanose nevolju“ je jedan vid milosti prema nama.
Možda najupečatljivija slika suda kao vrste milosti data je u opisu uništenja Vavilona u 18. glavi Otkrivenja. Tokom uništenja, s neba se čuje snažan glas: „Veselite se nad njim, nebo i vi sveti, i vi apostoli, i vi proroci, jer vas Bog osveti na njemu“ (Otkrivenje 18:20). Tada se začulo veliko mnoštvo koje je reklo: „Aliluja, spasenje i slava i sila pripada Bogu našem, jer su istiniti i pravedni njegovi sudovi, što je osudio veliku bludnicu koja pokvari zemlju svojim bludom, i na njoj osvetio krv svojih služitelja“ (Otkrivenje 19:1-2).
Kada Božjem dugotrpljenju dođe kraj, kad se ovo doba završi i dođe vreme za sud nad neprijateljima Božjeg naroda, sveti se neće protiviti Božjoj pravdi.
To znači da Božji narod neće doživeti kao nesreću konačno uništenje onih koji se nisu pokajali.
Nespremnost drugih da se pokaju neće zadržati ljubav prema svetima koji su zatočeni. Pakao neće moći da doveka ucenjuje nebo. Božji sud će biti odobren i sveti će osvetu istine osetiti kao veliku milost.