Jedna od najizuzetnijih spobosnosti ljudskog uma je mogućnost da usmeri svoju pažnju na ono što izabere. Možemo da zastanemo i da poručimo svom umu: „Razmišljaj o ovome, a ne o onome.“ Možemo da usmerimo našu pažnju na ideju, sliku, problem ili nadu.
To je neverovatna moć. Sumnjam da je životinje imaju. Verovatno nisu samorefleksivne, već njima upravljaju nagoni i instinkti.
Da li ste zanemarili ovo jako oružje u arsenalu vašeg rata protiv greha? Sveto pismo nas uvek iznova poziva da koristimo ovaj izuzetan dar. Hajda da skinemo taj poklon sa police, da skinemo s njega prašinu i da ga upotrebimo.
Na primer, Pavle kaže u Rimljanima 8:5-6: „Oni koji su po telu usmeravaju svoje umove na telesne stvari, ali oni koji su po Duhu, usmeravaju svoje umove na stvari Duha. Jer je um usredsređen na telo smrt, a um usredsređen na Duh je život i mir“ (moj prevod).
Ovo je zapanjujuće. Ono na šta usmerite vaš um određuje da li se radi o životu ili smrti.
Mnogi od nas su postali previše pasivni u svojoj potrazi za promenom, celovitošću i mirom. Imam osećaj da smo u našem dobu psihoterapije skliznuli u pasivan način razmišljanja gde se jednostavno „razgovara o našim problemima“, „bavi našim problemima“ ili „otkrivamo korene naše slomljenosti u našoj porodici porekla.“
Međutim, u Novom zavetu vidim mnogo agresivniji pristup promenama koji nije pasivan. Naime, radi se o usmeravanju misli. „Mislite na ono što je gore, a ne na zemaljske stvari“ (Kološanima 3:2).
Našim emocijama u velikoj meri upravlja ono što razmatramo, tj. ono na čemu se zadržavamo u mislima. Na primer, Isus nam govori da prevaziđemo osećanje zabrinutosti onim što gledamo: „Pogledajte gavrane! … Pogledajte ljiljane“ (Luka 12:24, 27).
Naš um je prozor srca. Ako mu dozvolimo da stalno boravi u mraku, i naše srce će biti mračno. Ali ako otvorimo prozor našeg um ka svetlosti, i naše srce će osetiti svetlost.
Pre svega, ova moćna sposobnost našeg uma da se usredsređuje i razmatra stvari namenjena je promišljanju o Isusu (Jevrejima 12:3). Zato uradimo upravo to: „Promislite samo koliko je neprijateljstvo on podneo od strane grešnika, da vi ne budete obeshrabreni i da ne klonete.“
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Neverovatnog (neiskorišćenog?) sredstva za promenu.“