Slobodno data milost

Odlučujuči Božiji čin u obraćenju je to što nas je „oživeo s Hristom“ čak i kada smo „bili mrtvi zbog svojih prestupa.“ Drugim rečima, bili smo mrtvi za Boga. Nismo reagovali na njega, nismo imali ukus ni interesovanje za duhovne stvari, nismo imali duhovne oči za Hristove lepote: jednostavno smo bili mrtvi za sve što je u stvari važno.

Onda je Bog delovao, bezulovno, pre nego što smo mi mogli išta da uradimo da budemo prikladne posude za njegovo prisustvo. Oživeo nas je. Suvereno nas je probudio iz sna duhovne smrti da vidimo slavu Hristovu (2. Korinćanima 4:4). Duhovna čula koja su bila mrtva čudesno su oživela.

U Efescima 2:4 piše da je to bio čin „milosrđa.“ Odnosno, Bog nas je video u našem mrtvilu i sažalio se na nas. Bog je video strašnu platu za greh koja vodi u večnu smrt i jad. „Bog, koji je bogat milosrđem… oživeo je…nas.“ A bogatstvo njegovog milosrđa prelilo se na nas u našoj potrebi. Ali ono što je toliko izvandredno u vezi sa ovim tekstom je to što Pavle prekida tok sopstvene rečence da bi ubacio: „Milošću ste spaseni!“

„Bog… oživeo je s Hristom… nas… Milošću ste spaseni! I s njim nas je uskrsnuo.“

Pavle to ponavlja i u 8. stihu. Zašto onda ovde prekida tok svoje rečenice da bi to dodao? Osim toga, ovde je u središtu pažnje Božije milosrđe kao odgovor na naše mizerno stanje mrtvila, pa zašto se onda Pavle toliko trudi da kaže i da smo milošću spaseni?

Smatram da je odgovor na to da Pavle prepoznaje da je ovo idealna prilika da se naglasi sloboda milosti. Dok opisuje naše stanje mrtvila pre obraćenja, shvata da mrtvi ljudi ne mogu da ispune nikakve uslove. Ako oni žele da žive, moraju da postoji potpuno bezuslovan i krajnje slobodan Božiji čin njihovog spasenja. Ova sloboda je sušta srž milosti.

Koji čin bi mogao biti biti slobodnije jednostrano dat i potpunije neispregovaran od onog u kom jedna osoba podiže drugu iz mrtvih! Ovo je značenje milosti.

Ova dnevna pobožnost je odlomak sa 79. strane „Buduće milosti.“