Rast crkve na Božiji način

Zamislite starozavetnog Avraama kao pastora. Gospod kaže: „Blagosloviću te i daću da tvoja služba nepreduje.” Ali, crkva je neplodna i ne rađa decu.

Šta Avraam radi? Počinje prvo očajnički da traži natprirodnu intervenciju. Pa ipak, on stari, a žena mu je i dalje neplodna. Zato se on odlučuje da dobije od Boga obećanog sina bez natprirodne intervencije. Upušta se u seksualne odnose sa Hagarom, ženinom robinjom (Postanje 16:4).  Ali ne dobija „dete obećanja” nego „dete tela”, Jišmaela.

Avraam će se prenerazitii kad mu Bog kaže: „Blagosloviću je (njegovu ženu Saru) i daću ti od nje sina.” (Postanje 17:16). On moli Boga:  „Neka makar Jišmael poživi pred tobom!” (Postanje 17:18), jer želi da delo učinjeno njegovim ljudskim naporom bude ispunjenje Božijeg obećanja. Međutim, Bog kaže: „Da, tvoja žena Sara rodiće ti sina” (Postanje 17:19).

Ali Sara ima 90 godina. Ceo život je bila nerotkinja, već je u menopauzi. (Postanje 18:11). Avraam ima 100 godina. Jedini način da dobiju dete obećanja je natprirodna intervencija.

Eto to znači biti „dete obećanja” – ne roditi se  prirodnim putem, ni od volje tela, ni od volje muža, već od Boga. (Jovan 1:13) Jedina deca na ovome svetu koja se računaju kao Božija deca su natprirodno rođena deca obećanja. U Galaćanima 4:28-29 Pavle kaže: „A vi (hrišćani) ste deca obećanja, kao Isaak, koji je rođen snagom Duha. Niste rođeni voljom tela.

Ponovo zamislite Avraama kao pastora. Crkva mu ne raste onako kako veruje da mu je Bog obećao da će rasti. Umorio se od čekanja na natprirodno. Okreće se „Hagari” čisto ljudskog lukavstva i odlučuje da on može da „privuče ljude” bez natprirodnog delovanja Duha Svetoga.

Međutim, to neće biti crkva Isaakovaca, već crkva Jišmaelita – dece tela, a ne dece Božije. Neka nas Bog sačuva od ovako pogubnog uspeha. Svakako treba da radite, ali uvek tražite od Gospoda odlučujuća, natprirodna dela. „Konj se oprema za dan boja, ali GOSPOD daje pobedu.” (Poslovice 21:31)