Lav i Jagnje

Svom dušom Otac kliče od radosti zbog  krotkosti i samilosti svoga Sina, koji ima srce sluge.

Kad se trska savije i skoro prelomi, Sluga će je nežno ispraviti i držati sve dok ne zaceli. Kad fitilj počne da dimi i skoro da više ne može da gori, Sluga ga neće odseći, nego će ga svojom rukom zakloniti i nežno duvati u njega, sve dok se on opet ne zapali.

Zato Otac kliče,  „Evo miljenika moje duše!” Vrednost i lepota Sina dolaze ne samo od njegove veličanstvenosti, ni samo od njegove krotkosti, nego od  obe ove osobine, koje se prožimaju u savršenom odnosu.

Kada anđeo iz sveg glasa objavljuje: „Ko je dostojan da otvori svitak i polomi njegove pečate?” (Otkrivenje 5:2), dolazi odgovor: „Nemoj da plačeš. Eno, pobedio je Lav iz Judinog plemena, koren Davidov. On može da otvori svitak i njegovih sedam pečata” (Otkrivenje 5:5).

Bog voli snagu Lava iz Judinog plemena. Zato je on  u Božijim očima vredan da otvori svitak istorije. Ali, ta slika nije potpunabez odgovora na pitanje: kako je Lav pobedio? Sledeći stih opisuje njegov izgled: „…između prestola i starešina stoji Jagnje, kao da je zaklano.” (Otkrivenje 5:6)  Isus je dostojan Božije radosti ne samo zato što je Lav iz Judinog plamena, nego i zato što je zaklano Jagnje.

Ovo je slava svojstvena Isusau Hristu, Božijem utelovljenom Sinu – divan spoj veličanstvenosti i krotkosti.