Greh i Satana su dva najveća protivnika naše duše. Greh je zapravo naš najgori neprijatelj, jer Satana može da nas uništi jedino ako nas navede na greh i spreči nas da se pokajemo. Jedino što može da nas upropasti jeste neoprošteni greh, a ne Satana.
Bog će mu možda dovoljno popustiti povodac da može fizički da nas napadne, kao što je učinio Jovu, ili čak i da nas ubije, kao što je učinio vernicima u Smirni (Otkrivenje 2:10), ali Satana ne može da nas osudi ili da nas liši večnog života. Može da nam učini zaista nažao jedino tako što će na nas vršiti pritisak da zgrešimo i da se zatim ne pokajemo. Upravo to i jeste njegov cilj.
Dakle, Satanina glavna delatnost je da zastupa, reklamira, potpomaže, razbuđuje i odobrava našu sklonost ka grehu i da nas čuva od vere i pokajanja.
To vidimo i u Efescima 2:1-2: „A vi ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i greha, u kojima ste nekada živeli kada ste se držali […] poglavara vazdušnih sila“ (SSP, vidite podnožnu napomenu). Grešiti znači držati se Satanine sile u svetu. On uzrokuje moralno zlo putem greha. Kad grešimo, krećemo se na njegovom polju i usklađujemo se s njim. Kad grešimo, dajemo uporište đavolu (Efescima 4:27).
Neoprošteni greh je jedino što će nam na sudnji dan doneti osudu – a ne bolest ili nevolje ili progoni ili zastrašivanja ili utvare ili noćne more. Satana to zna i zato mu nije glavni cilj da uplaši hrišćane čudnim pojavama (mada i toga ima mnogo), nego da ih iskvari bezvrednim hirovima i zlim mislima.
Satana hoće da nas uhvati kad nam vera nije čvrsta, nego ranjiva. Ima smisla što Satana hoće da uništi baš ono sredstvo koje koristimo da bismo mu se oduprli. Zato je Petar rekao: „Usprotivite mu se, čvrsti u veri“ (1. Petrova 5:9). a i Pavle je rekao da „štit vere“ može da ugasi „sve plamene strele Zloga ” (Efescima 6:16).
Đavola ćete najbolje osujetiti ako ojačate baš ono što najviše pokušava da uništi – vašu veru.
Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 321–323
