Šta je Pavle hteo da kaže tim rečima? Sigurno nije mislio da uvek razmišljate o novcu kad činite greh, jer mnogi gresi se događaju i kad ne razmišljamo o novcu.
Predlažem sledeće: Mislio je da sva zla u svetu potiču od određene vrste srca, naime od srca koje voli novac.
Ali šta znači voleti novac? To ne znači diviti se zelenom papiru ili bakarnim kovanicama ili srebrnim šekelima. Da biste saznali šta znači voleti novac, morate postaviti pitanje šta je novac. Ovako bih na njega odgovorio: Novac je simbol koji predstavlja ljudska sredstva. On predstavlja ono što možemo da dobijemo od čoveka – od drugih ljudskih bića – umesto od Boga.
Božija valuta je milost i ni na koji način nije novčana: „Dođite na vodu, svi vi koji ste žedni! Ako i nemate novca, dođite, kupite i jedite“ (Isaija 55:1). Novac je valuta za ljudska sredstva. Dakle, srce koje voli novac zapravo je srce koje polaže nade u ono što nude ljudska sredstva, koje u njima traži zadovoljstvo i u njih se uzda.
Stoga je ljubav prema novcu praktično isto što i vera u novac – verovanje (pouzdanje, oslanjanje, sigurnost) da će novac ispuniti vaše potrebe i usrećiti vas.
Ljubav prema novcu je zamena za veru u Božiju buduću milost. To je vera u buduća ljudska sredstva — u nešto što može da se dobije ili obezbedi novcem. Stoga je ljubav prema novcu, to jest poverenje u novac, zapravo suprotna od verovanja u Božija obećanja. Isus je rekao u Mateju 6:24: „Niko ne može da služi dvojici gospodara […] Ne možete služiti i Bogu i bogatstvu.“
Ne možete istovremeno verovati i Bogu i novcu. Vera u jednog je nevera u drugog. Srce koje voli novac – i koje sreću gradi na novcu – ne gradi na svemu onome što nam Bog u Isusu pruža za zadovoljstvo duše.
Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 323–324
