Sila za svedočenje o Hristu

Ako u budućnosti budemo morali da u nekoj ne baš lepoj situaciji svedočimo o Hristu, ključna neće biti naša pamet, već izobilna buduća blagodat.

Apostolima naoko nije trebala baš nikakva pomoć da ubedljivo svedoče o vaskrslom Hristu. Živeli su s njim tri godine. Videli su kako je umro. Videli su ga živog posle raspeća. U svom arsenalu svedočenja imali su „mnoge dokaze“ (Dela 1:3). Pomislili bismo da je bar njihova služba svedočenja, u to prvo vreme, mogla sasvim lepo da se osloni na snagu ranije slave, koja je još bila sveža u sećanju.

Ali to ne vidimo u Delima apostolskim. Sila za verno i uspešno svedočenje nije proistekla samo iz sećanja na blagodat, već iz novog priliva „velike blagodati“.„Velika blagodat beše na svima njima.“ To je važilo za apostole, a važiće i za nas u našoj službi svedočenja.

Kakve god znake i čuda Bog želi da pokaže kako bi pojačao naše svedočanstvo o Hristu, pokazaće nam ih isto kao i Stefanu. „A Stefan je pun blagodati i sile činio velika čuda i čudne znake u narodu“ (Dela 6:8). Blagodat je stizala od Boga za sve što je Stefanu bilo potrebno − čak i za ono što ga je na kraju dovelo do smrti.

Postoji neverovatna buduća blagodat i sila na koju možemo da računamo u krizi ili nekoj posebnoj potrebi naše službe. To je novi moćni čin Boga „koji je svedočio za reč svoje blagodati“ (Dela 14:3; vidi i Jevrejima 2:4). Blagodat snage koja stalno pristiže svedoči o zauvek datoj blagodati istine.