Kad koristimo duhovne darove, onda smo upravitelji blagodati − ne jučerašnje, već današnje, koja će stići u svakom trenutku kad nam je potrebna. A ta buduća blagodat je „raznolika“. Ima je u svim bojama, oblicima i veličinama. To je jedan od razloga zašto su duhovni darovi u telu tako raznovrsni. Prizma Božjih darova u tvom životu prelamaće svetlost božanske slave onako kako moja prizma nikad ne bi mogla.
Koliko je potreba u telu Hristovom, toliko je i budućih blagodati − pa i više. Svrha duhovnih darova je da primi i razdeli buduću blagodat onima koji imaju za njom potrebu.
Ali neko bi mogao da pita: „Zašto misliš da Petar govori o budućoj blagodati? Zar upravitelj ne vodi računa o imanju koje je već tu?“
Mislim da Petar govori o budućoj blagodati najpre zato što sledeći stih pokazuje kako to izgleda, a on govori o budućoj blagodati koja nam je sada na raspolaganju. On kaže: „Ako ko služi, neka služi kao snagom koju Bog daje; da se u svemu proslavlja Bog kroz Isusa Hrista“ (1. Petrova 4,11). Piše „koju daje“, ne „koju je dao“. Dok služimo, služimo u snazi Božje blagodati koja stalno iznova pristiže i omogućava da učinimo ono što je potrebno.
Kad u praksi budete pokazali duhovni dar službe, služićete „kao snagom koju Bog daje“ − i on će tu snagu dati sutra, ne danas. „Dokle traju dani tvoji trajaće snaga tvoja“ (5. Mojsijeva 33,25).
Bog nam neprekidno, iz dana u dan i iz časa u čas, ,daje „snagu“ kojom služimo. On to čini zato što onaj koji neprekidno daje neiscrpnu snagu time dobija slavu. „Ako ko služi, neka služi kao snagom koju Bog daje; da se u svemu proslavlja Bog kroz Isusa Hrista“.
