Razmislite o Pavlovom obraćenju, o Hristovoj suverenost i o tome kakve veze Pavlovi gresi imaju sa vašim spasenjem.
Pavle je rekao da ga je Bog „izabrao još od majčine utrobe“, a zatim, da ga je, godinama kasnije, na putu u Damask, „pozvao svojom milošću“ (Galatima 1:15). To znači da je u periodu između Pavlovog rođenja i njegovog poziva na putu u Damask on već bio izabrano, ali još nepozvano, Božije oruđe (Dela 9:15; 22:14).
To znači da je Pavle tukao, zatvarao i ubijao hrišćane kao bogoizabrani, hrišćanski misionar koji će nedugo zatim postati.
Dok sam se putujući približavao Damasku, oko podne me je odjednom zabljesnulo jako svetlo s neba. Pao sam na zemlju i čuo glas kako mi govori: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš?’ (Dela 22:6-7).
Pavle nije mogao da porekne to što se desilo, niti da pobegne. Bog ga je za to izabrao pre nego što se rodio. A sada ga je uzeo. Reč Hristova je bila suverena. Nije bilo nikakvog pregovaranja.
’Ustani i idi u Damask. Tamo će ti biti rečeno sve što ti je određeno da činiš.’ (Dela 22:10)
Događaj u Damasku nije predstavljao Pavlovu konačnu, slobodnu volju koja je popustila Hristu posle decenijskog uzaludnog napora Boga da ga spase. Ne. Bog je odredio vreme da ga izbaere (pre nego što se rodio) i odredio je vreme da ga pozove (na putu u Damask). Bog je pozvao, i taj poziv je doneo rod.
Dakle, gresi koje je Bog dozvolio između Pavlovog rođenja i trenutka njegovog poziva bili su deo plana, pošto ga je Bog mogao pozvati i ranije.
Imamo li ikakvu predstavu o tome kakav je mogao biti plan za te grehe? Da. Dozvoljeni su i u mom i u tvom slučaju, što napominjem svima koji se plaše da bi zbog svojih greha mogli ostati bez Božije blagodati. Evo načina na koji Pavle povezuje svoje grehe sa vašom nadom:
„Iako sam nekada bio bogohulnik, progonitelj Crkve i nasilnik… A meni se Bog smilovao, da na meni prvom Hristos Isus pokaže svu strpljivost, kao primer za sve one koji treba da poveruju u njega i prime večni život.“ (1. Timoteju 1:13, 16)
O, kako su slatki Božji naumi u suverenom spasenju okorelih, beznadežnih grešnika!
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Božije suverenosti: Pavlovog obraćenja.“