Kad ste besmrtni

Šta je bilo s onim gladnim momcima koji su se zakleli da ne jedu dok ne napadnu Pavla iz zasede?

O njima čitamo u Delima 23:12: „Sledećeg jutra su Jevreji skovali zaveru protiv Pavla, zaklevši se da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju.“ Nije im uspelo. Zašto? Zato što se desio splet malo verovatnih događaja.

Jedan dečak je dočuo za zasedu.
Dečak je bio sin Pavlove sestre.
Dečak je imao hrabrosti da ode do rimskog kapetana koji je čuvao Pavla.
Kapetan ga je ozbiljno shvatio i odveo ga je do zapovednika.
Zapovednik mu je poverovao i pripremio je „dve stotine vojnika, sedamdeset konjanika i dve stotine strelaca“ da odvedu Pavla na sigurno.

Nijedan od tih događaja nije bio verovatan. Bili su neobični. Ali tako su se stvari desile.

Šta su ti gladni ljudi koji su čekali u zasedi prevideli? Nisu uzeli u obzir ono što se desilo Pavlu neposredno pre nego što su skovali zaveru protiv njega. Gospod se objavio Pavlu u zatvoru i rekao mu je: „Hrabro! Jer kako si svedočio za mene u Jerusalimu, tako treba da posvedočiš i u Rimu“ (Dela 23:11).

Hristos je rekao da Pavle ide u Rim i to je bilo to. Nikakva zaseda ne može da stane na put Hristovom obećanju. Dok nije došao u Rim, Pavle je bio besmrtan. Trebalo je dati poslednje svedočanstvo. A Hrist se postarao za to da ga Pavle da.

I vi imate konačno svedočanstvo koje treba da date. I besmrtni ste dok to ne uradite.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Ništa se ne može održati protiv Hrista.“