Problem današnje crkve nije u tome što ima previše ljudi koji su strastveno zaneti nebom. Problem nije u tome što se ljudi koji se izjašnjavaju kao hrišćani povlače iz sveta, provodeći jednu polovinu dana čitajući Sveto pismo, a drugu polovinu pevajući o svojim zadovoljstvima u Bogu, dok su ravnodušni prema potrebama sveta. To se ne dešava! Narod Božiji nije toliko pun ljubavi prema Bogu da pola dana provodi u njegovoj reči.
Problem je u tome što oni koji se izjašnjavaju kao hrišćani provode deset minuta dnevno čitajući Sveto pismo, a zatim pola dana provedu zarađujući novac, dok drugu polovinu dana uživaju u onome na šta troše novac ili tražeći način da to unaprede.
Nije usmerenost na nebo ono što stoji na putu ljubavi prema izgubljenima i povređenima ovog sveta. Svetovna naklonost je ono što stoji na putu ljubavi, čak i kada je prikrivena religioznom rutinom tokom vikenda.
Gde je čovek čije je srce toliko strasno zaljubljeno u obećanu nebesku slavu da se oseća kao izgnanik i došljak na zemlji? Gde je osoba koja je u toj meri iskusila lepotu budućeg doba da joj svi dijamanti na svetu deluju kao klikeri iz neke jeftine prodavnice, da joj zabava sveta deluje isprazno, a za koju su svetske moralne misije suviše male jer nemaju pogled na večnost? Gde je ta osoba?
Ona sigurno ne robuje internetu, ni hrani, ni spavanju, ni piću, ni zabavi, ni pecanju, ni jedrenju, ni gluvarenju. Ona je slobodan čovek u tuđini. Njeno jedino pitanje je: Kako mogu da povećam svoje uživanje u Bogu u svoj večnosti dok sam izgnanik na ovoj zemlji? A njen odgovor je uvek isti: Čineći dela ljubavi. Povećavajući svoju radost u Bogu, bez obzira na cenu, ako ikako mogu da uključim i druge u to.
Samo jedna stvar zadovoljava srce čije je blago na nebu: činjenje dela nebeskih. A nebo je svet ljubavi!
Ne vezuju nebeske uzice ruke ljubavi, čineći ih nedelotvornim. To čine ljubav prema novcu i dokolici, komforu i pohvalama – to je užad sebičnosti koja vezuje ruke ljubavi. A sila za presecanje tih konopaca je hrišćanska nada. Jer čuli smo o vašoj veri u Hrista Isusa, i o ljubavi koju imate prema svim svetima, zbog nade koja vas očekuje na nebesim. (Kološanima 1:3-5).
Ponavljam ovo s potpunom uverenošću: usmerenost na nebo ne sprečava ljubav na zemlji. Ono što je sprečava je usmerenost na svet. I stoga je oslobođajuće pouzdanje hrišćanske nade silan izvor ljubavi.
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Plod nade: Ljubav.“