Molitva za neprijatelje jedan je od najdubljih oblika ljubavi jer znači da morate zaista da želite da im se dogodi nešto dobro.
Možete činiti dobre stvari za vaše neprijatelje bez ikakve iskrene želje da im stvari idu dobro. Ali molitva za njih vrši se u prisutnosti Boga koji poznaje vaše srce i predstavlja zalaganje kod Boga za njih.
Može se raditi o molitvi za njihovo obraćenje. Može se raditi o molitvi za njihovo pokajanje. Može se raditi o molitvi da postanu svesni neprijateljstva u njihovim srcima. Može se raditi o molitvi da budu zaustavljeni na sve gorem putu greha, čak i ako bi to zahtevalo bolest ili nesreću. Međutim, molitva na koju ovde Isus misli uvek je za njihovo dobro.
Evo šta je Isus uradio dok je visio na krstu:
Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine. (Luka 23:34)
I to je ono što je Stefan uradio dok su ga kamenovali:
Zatim je pao na kolena i glasno povikao: „Gospode, ne uračunaj im ovaj greh!“ (Dela 7:60)
Isus nas ne poziva da samo da činimo dobro našim neprijateljima, u smislu da ih pozdravljamo i da im pomognemo u ispunjavanju njihovih potreba (Matej 5:47); on nas takođe poziva da im želimo sve najbolje, i da te želje izrazimo kroz molitve, čak i kada oni nisu u našoj blizini.
Naša srca treba da žele njihovo spasenje i njihovu prisutnost na nebu sa nama i da im žele večnu sreću. Neka nam Bog podari blagodat da se molimo kao što se apostol Pavle molio za jevrejski narod, iz kojeg su mu mnogi znatno otežali život:
Želja moga srca i molitva Bogu za njih je da se oni spasu. (Rimljanima 10:1)
Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „A ja vam kažem: volite svoje neprijatelje, drugi deo.“