Uzori za borbu s obeshrabrenjem

Upotrebljeni glagol doslovno znači „zanemoćati“, a ne „može zanemoćati“. Ovaj psalmista zanesen Bogom – Asaf – zapravo je rekao: „Telo i srce mi onemoćavaju!“ Utučen sam! Obeshrabren! Ali on odmah zatim otvara vatru i napada svoju utučenost: „ali Bog je snaga moga srca i moj deo doveka.“

Ovaj psalmista se nije prepustio obeshrabrenju, nego se borio s neverom i prešao u protivnapad.

On je u suštini rekao: „U sebi osećam veliku slabost i bespomoćnost koje ne mogu da podnesem. Telo mi je pogođeno, a srce gotovo mrtvo, ali neću se prepustiti ovoj utučenosti bez obzira na njen uzrok. Verovaću Bogu, a ne sebi. On je moja snaga i moj deo.“

Biblija je prepuna vernikâ koji su se borili s malodušnošću. Psalam 19:8 [7] kaže: „Zakon Gospodnji je savršen, dušu  krepi“ (Milin). To je jasno priznanje da duši vernika ponekad treba okrepa – a ako joj treba okrepa, to znači da je na određeni način bila „umrtvljena“. Psalmista je imao takav osećaj.

David je rekao istu stvar u Psalmu 23:2-3: „vodi me na vode počinka. Dušu moju oporavlja“ (NSP). Duši „čoveka po [Božijem] srcu“ (Prva Samuilova 13:14, NSP) bio je potreban oporavak. Umirala je od žeđi i gotovo pala od iscrpljenosti, ali Bog ju je odveo do vode i vratio joj život.

Bog je uvrstio ova svedočanstva u Bibliju da bismo ih upotrebili u borbi protiv nevere koja potiče od potištenosti. A borimo se topovskim udarima vere u Božija obećanja: „Bog je snaga moga srca i moj deo doveka.“ To propovedamo sami sebi i to bacamo Satani u lice. I u to verujemo.

Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 303–304