Psalmisti u svojim molitvama neprestano preklinju za buduću milost i stalno se iznova mole da im ona ispuni svaku potrebu. Oni su nam divan uzor svakodnevne zavisnosti od buduće milosti u svakoj teškoći.
- Oni vape za milost kad im treba pomoć: „Čuj, GODPODE, i milostiv mi budi, Pomagač mi budi, GOSPODE“ (Psalam 30,10).
- Kad su slabi: „Okreni se k meni i smiluj mi se; daj svoje snage svome sluzi“ (Psalam 86,16).
- Kad im treba isceljenje: „Smiluj mi se, GOSPODE, jer sam iznemogao. Izleči me, GOSPODE“ (Psalam 6,2).
- Kad ih tlače neprijatelji: „Smiluj mi se, GOSPODE. Vidi kako me tlače oni što me mrze“ (Psalam 9,13).
- Kad su usamljeni: „Okreni se k meni i milostiv mi budi, jer sam usamljen i jadan“ (Psalam 25,16).
- Kada tuguju: „Smiluj mi se, GOSPODE, jer sam u nevolji. Oči, duša i telo od žalosti mi oslabiše“ (Psalam 31,9).
- Kad zgreše: „Smiluj mi se, GOSPODE, isceli me, jer protiv tebe sam zgrešio“ (Psalam 41,4).
- Kad čeznu da se Božije ime uzvisi među narodima: „Smiluj nam se, Bože, i blagoslovi nas […] da sva zemlja upozna tvoje puteve“ (Psalam 67,1-2).
Nema sumnje da je molitva vere najveća poveznica između duše vernika i obećanja o budućoj milosti. Ako je Bog zamislio da se služba održava molitvom, to znači da je zamislio da se održava verom u buduću milost.
Ovaj tekst za ličnu pobožnost preuzet je iz knjige Future Grace (Buduća milost, prim. prev.), str. 296