Vrsta mraza koja ubija

Večeras će temperatura u našem kuhinjskom frižideru biti oko četiri stepena toplija od spoljašnje temperature napolju ovde u Mineapolisu. Najviša sutrašnja dnevna temperatura biće dvadeset stepeni ispod nule. To primamo iz Božije ruke.

Reč odluke svoje on pošalje zemlji,
i reč mu već hita, ne zastaje.
On sneg daje kao da je vuna,
razbacuje inje ko da je pepeo.
Grad svoj baca kao da su mrve
i mraz njegov ko može da trpi?
Reč pošalje svoju, pa ih onda topi;
vetrom svojim dune i poteku vode.
(Psalam 147:15-18).

To je vrsta mraza sa kojom se ne igra. Ona ubija.

Kada sam došao u Minesotu iz Južne Karoline, poneo sam odgovarajuću toplu odeću. Međutim, nisam pripremio auto opremu za spasavanje u slučaju kvara.

Jedne nedeljne večeri na putu kući iz crkve, po jakom mrazu i hladnoći, auto mi je crkao. Ovo se desilo pre doba mobilnih telefona. U kolima su sa mnom bili moja žena i dvoje male dece.

Na tom putu nije bilo nikoga. Odjednom sam shvatio: situacija je opasna.

Ubrzo je postala veoma opasna. Niko se nije pojavljivao.

U daljini sam kroz ogradu ugledao kuću. Ja sam otac. To je bio moj posao. Preskočio sam ogradu, otrčao do kuće i pokucao na vrata. Domaćini su bili kod kuće. Objasnio sam im da imam ženu i dvoje male dece u kolima i upitao sam ih da nas puste da uđemo. Pustili su nas.

To je vrsta mraza sa kojom se ne igrate.

To je samo još jedan način na koji Bog kaže: “Bilo toplo ili hladno, visoko ili duboko, oštro ili tupo, glasno ili tiho, obasjano ili mračno… ne igrajte se sa mnom. Ja sam Bog. Ja sam stvorio sve ove stvari. One govore o meni, baš kao i letnji povetarac i nežna kiša i blage noći obasjane mesečinom i zapljuskivanje vode o obalu jezera i ljiljani u polju i ptice nebeske.“

Bog ima reč za nas na ovoj hladnoći i mrazu. Neka nam Gospod da kožu da je osetimo i uši da je čujemo.

Ova dnevna pobožnost je odlomak iz „Vrsta mraza sa kojom se ne igra.“