Zadovoljan njegovim propisima

U ovim stihovima je jasno da posle novog rođenja − rođenja od Boga − Božje zapovesti više ne predstavljaju teret, već zadovoljstvo. Kako je do toga došlo?

Kako to rođenje od Boga čini da nam Božje zapovesti postanu radost, a ne teret?

Apostol Jovan kaže: „Ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera“ (1. Jovanova 5:4). Drugim rečima, rođenje od Boga će ispunjavanje Božjih zapovesti u teškoćama ovog sveta olakšati pomoću vere. To je potvrđeno u 1. Jovanovoj 5:1, koja bukvalno kaže: „Svako, ko veruje da je Isus Mesija, rođen je od Boga “.

Vera je dokaz da smo rođeni od Boga. Nismo mi učinili da budemo ponovo rođeni tako što smo odlučili da verujemo. Bog stvara u nama volju da poverujemo tako što čini da se nanovo rodimo. Kao što je Petar rekao u svojoj prvoj poslanici, Bog nas je „ponovo rodio za živu nadu“ (1. Petrova 1:3). Naša živa nada, ili vera u buduću blagodat, jeste Božje delo učinjeno nanovim rođenjem.

I zato, kad Jovan kaže: „Sve što je od Boga rođeno pobeđuje svet“ i potom dodaje: „I ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera“ (1. Jovanova 5:4), mislim da to znači da nas Bog ponovnim rođenjem osposobljava da savladamo svet − to jest, da prevaziđemo našu (za svet karakterističnu) nenaklonjenost izvršavanju Božjih zapovesti. Ponovno rođenje to čini tako što stvara veru, zahvaljujući kojoj nam zapovesti pričinjavaju zadovoljstvo, a ne teret koji nas odbija.

Stoga je vera ta koja savladava naše urođeno neprijateljstvo prema Bogu i njegovoj volji i oslobađa nas da držimo njegove zapovesti i zajedno sa psalmistom kažemo: „Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj“ (Psalam 40:8).