Šta Bog traži po svetu? Pomoćnike? Ne. Evanđelje nije znak „Traži se pomoć“, a to nije ni poziv u hrišćansku službu.
Bog ne traži ljude koji će raditi za njega. „Jer Gospod očima svojim pretražuje svu zemlju da bi pokazao svoju silu štiteći one koji su mu odani celim srcem“ (2. Dnevnika 16:9). On je odličan radnik. On je onaj sa širokim plećima koja mogu da ponesu veliki teret. Najjači je i trudi se da to i pokaže. To je ono što razlikuje Boga od takozvanih bogova iz sveta: on radi za nas. Isaija 64:4: „Otkako je veka ne ču se, niti se ušima dozna, niti oko vide Boga osim Tebe [drugim rečima, po tome je jedinstven], da bi tako učinio onima koji Ga čekaju“.
Šta Bog želi od nas? Ne ono što bismo očekivali. On kori Izrailj zato što mu prinosi toliko žrtava: „ Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog… jer je moje sve gorsko zverje… Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj“ (Psalam 50:9-10, 12).
Ali zar ne postoji nešto što bismo mogli da damo Bogu, a što ga ne bi spustilo na nivo pukog primaoca pomoći?
Da. Naše brige. Naše potrebe. Naše vapaje za snagu da činimo njegovu volju.
To je zapovest: „Prebacite na njega svu svoju brigu“ (1. Petrova 5:7). Bog će rado primiti bilo šta od nas što pokazuje koliko se oslanjamo na njega i koliko verujemo da će zadovoljiti sve potrebe.
Hrišćanstvo je u osnovi oporavljanje od bolesti. Pacijenti ne služe svojim lekarima, već se uzdaju da će od njih dobiti dobre recepte i terapiju. Beseda na gori je terapija našeg Doktora, a ne Poslodavčev opis posla.
Sam naš život zavisi od nerađenja za Boga. „A onome koji radi plata se ne računa po milosti nego po dugu. Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost“ (Rimljanima 4:4-5).
Radnici ne dobijaju poklone, već ono što im sleduje, a to je plata. Ako imamo dar opravdanja, onda ne treba ni da se usudimo da radimo za njega. Bog je u celoj stvari odradio posao, a ono što za to dobija je slava, pošto je on milostivi dobričinitelj, a ne primalac tuđe pomoći.
